Да ли је Дерипаска Путинов љубимац

Специјално за „Политику”

Праг, 17. априла – Најбогатији Рус Олег Дерипаска (40. на светској топ-листи америчког магазина Форбс са имовином од 28 милијарди долара) изгубио је судски спор с најбогатијим Чехом и најбогатијим човеком у посткомунистичкој новој Европи Петром Келнером (91. на тој истој листи са 9,3 милијарде долара) око утицаја у перспективном руском осигуравајућем друштву Ингострах .

Тим поводом портпарол Келнеровог „ППФ инвестментса” је пожурио да то протумачи као доказ да у Русији постоји независно судство. Није баш нормално да се то истиче, осим ако се није очекивало да ће одлука суда бити у корист моћног руског олигарха кога бије глас да је љубимац председника Владимира Путина.

По том истом клишеу, зато што одлука није у корист Дерипаске, могу се довести у питање тврдње да је он још Путинов љубимац. А можда чак да је икада и био.

Но, пођимо редом у анализи, као што је то учинио нови чешки бесплатни економски дневник Е-15.

За Келнерову судску победу, против које Дерипаска још може да се жали, могућа су, према Е-15, два објашњења. Према првом, руски судови, у очекивању наступа новог председника, постају све мање зависни од политичке моћи. И друго, олигарх Дерипаска нема код Путина такву подршку како се претпоставља.

Сигурно је да Дерипаска неуморно гради имиџ човека блиског Путину. Не због тога што он можда толико воли Путина, него зато што му је то корисно за послове. Не меша се у политику (за разлику од оних који су због тога заглавили у затвор, или су изабрали иностранство), прави се да би „у случају потребе” цео иметак препустио држави. На другој страни, такође је сасвим јасно да је одлазећи председник Путин у знатној мери своју политичку каријеру поставио управо на борби против олигарха који су се обогатили на такозваној дивљој приватизацији 90-их. У такве се сврстава и Дерипаска који је своје богатство учврстио управо ослањајући се на круг око бившег председника Јељцина, познатог као политичка мајка олигарха. А сигурно је да утицај Дерипаске, са његовом набујалом предузимачком империјом, тешко може бити по вољи председника Путина који је стално настојао да повећа утицај и ефикасност државне власти у Кремљу. У том смислу за Келнера је Дерипаска сигурно много пријатнији као противник него што би био, на пример, „Гаспром” у коме држава има натполовични удео.

А што се тиче наставка и исхода самог овог спора, три су могућности – да осигурањем овладају или Дерпаскине фирме или Келнеров ППФ, или да се компанија прода и паре поделе, према уделу, на чему ће обе стране добро зарадити, јер је њена вредност за краће време порасла на три милијарде долара.

Дерипаска је, међутим, познат по томе да се тешко или уопште не мири да дели утицај у некој фирми... И по томе што је упоран, како се то обично каже, као булдог.