Учестале смене у градоначелничкој фотељи

Кад се све детаљније сагледа, те смене су чак више покретане из својих него из противничких редова. Тако су социјалисти јако замерили честу партијску непослушност и благост према опозицији њиховог Мирослава Карапанџића, изабраног на функцију председника СО Краљева 1992. године и сменили га скоро пред крај мандата.

Уместо њега, како је испало само на осам месеци, постављају др Мирољуба Јовановића. Јер, следе избори 1996. године, протестно се шета и у Краљеву, а када је уследило признање покрадених гласова, коалиција „Заједно” има једног одборника више од социјалиста и на место председника СО бира свог кандидата др Радослава Јовића (СПО).

Међутим, после непуне две године он, због притиска и подела у поменутој коалицији, подноси оставку, а на то место долази Младомир Новаковић, такође кандидат те коалиције тј. из СПО, али председникује само годину дана. Јер, долази двехиљадита година, овде на изборима убедљиво побеђује ДОС, а њихов кандидат за челника Краљева је др Љубиша Јовашевић (ДСС), који после три године, уз бурна превирања, губи већинску подршку одборника па се у Краљеву уводи привремена управа.

На челу Привременог већа је, такође привремено, Марко Петровић (Нова Србија). Зато, после истека тог рока, на ванредним изборима у Краљеву за градоначелника 2003. године највећу подршку бирача добија опет др Раде Јовић. Без обзира на то што је сада решен да на тој функцији истраје, после две године радикалима пада на памет да прикупљају потписе грађана за његову смену. Он, иако сумња у веродостојност тих потписа, опет подноси оставку, а правду тражи судом, чак до Стразбура.

Онда, на непосредним изборима за градоначелника 2006. године, највећу подршку добија др Милош Бабић, који за ту функцију има подршку и у скупштини, после измене изборног закона. Нажалост, после три године њему мандат скраћује изненадна и прерана смрт.

Зато послове градоначелника привремено обавља Весна Николић Вукајловић (СРС), али у борби две опције за главну фотељу бива и физички нападнута и повређена од претедента на ту дужност др Љубише Јовашевића. У поменутом политичком превирању марта 2009. године побеђују присталице такозване демократске опције па на место градоначелника Краљева бирају Љубишу Симовића. Али њега, ипак, убрзо смењује одборничка групација привржена др Љубиши Јовашевићу...

Ту онда настаје вишемесечно двовлашће у Краљеву, смењени оспоравају легитимност избора Јовашевића, деле се просторије управне зграде, дежура се и ноћу покрај фотеља, посебно заседају две скупштине, долази и до туче у којој су лакше били повређени др Љубиша Јовашевић и Миломир Шљивић. Тај политички потрес дешава се пре истинског земљотреса у Краљеву, а судови се том темом још баве. Но, све се завршава подршком за легитимност из ресорног министарства коју добија партијска и одборничка групација Љубише Симовића и он на функцији градоначелник остаје до избора 2012. године.  

Од те године, сходно поверењу бирача, стожер власти у Краљеву је СНС и изгледало је да ће се и фотеља градоначелника стабилизовати. Али, како је професор математике Драган Јовановић, после говорио, није могао више па је, после две непуне две године, поднео оставку. У таквој ситуацији, на ту функцију напредњаци бирају Томислава Илића из коалиционе Нове Србије, који упркос преласку у њихове редове ту остаје само други део мандата.

После избора 2016. године у фотељу градоначелника Краљева седа др Предраг Терзић. Баш на његовом столу недавно смо приметили  документ на коме је записана ова хронологија и статистика која каже да се, не рачунајући оне који су само „у међувремену” обављали послове градоначелника, смењивало њих 16 међу којима је, додуше, било и неколико истих лица и да овде тај мандат у просеку траје мање од две године. Тако нам је копија поменутог документа помогла у писању овог текста, а оригинал је остао код градоначелника Терзића.