Држава оснива регистар неплаћених рачуна
Власник приватног предузећа који, на пример, болници испоручи медицинску опрему, више неће моћи да наплати своју робу ако рачун не региструје у новооснованом Централном регистру фактура. И не само то – уколико се његова фактура не нађе у овој електронској бази неплаћених рачуна, која је основана при Управи за трезор, предузетник би могао да плати и казну која се креће од 100.000 до два милиона динара.
Ово су кључне новине измена и допуна Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, које су усвојене у децембру прошле године. Регистрација привредника обављаће се у Управи за трезор, а државне институције су ових дана својим добављачима из приватног сектора послале обавештење о новом начину исплате.
Званично, ова електронска база рачуна требало би да почне са радом већ 1. марта.
Незванично, почетак примене овог новог сервиса биће одложен за месец дана јер још нису испуњени сви технички услови за покретање овог сервиса.
Запрећене су казне и за запослене у јавном сектору уколико плате фактуру која није регистрована. За одговорна лица оне се крећу у распону од 5.000 до 150.000 динара.
Пропис се односи на све који на неки начин послују са државом, а намера законодавца била је да јавни сектор коначно за собом остави чисте рачуне. Преко новооснованог регистра практично ће се пратити статус сваког рачуна, па ће бити онемогућено и да држава, што је раније био случај, буде генератор неликвидности. Тачније, јавни сектор више неће моћи да гомила дугове према приватном сектору. По Закону о роковима плаћања, који је ступио на снагу 1. априла 2013. године, држава све своје обавезе мора да измири у року од 40 дана. За приватни сектор овај рок је нешто дужи и износи 60 дана.
Како објашњавају у Министарству финансија, оснивање Централног регистра фактура допринеће успешнијем измиривању доспелих обавеза у роковима прописаним законом, смањењу доцњи и побољшању планирања и управљања јавним средствима. Основни разлози за доношење овог прописа су унапређење система праћења издатих фактура, као и боља контрола плаћања новчаних обавеза.
– Овом изменом закона постижу се већа ефикасност и сигурност наплате, као и боље сагледавање и контрола доспелих обавеза – кажу у ресорном министарству.
Сви заинтересовани привредници који желе да се региструју у овој бази то могу да учине и електронски, на сајту Управе за трезор. Правилник о начину и поступку регистровања фактура објављен је у „Службеном гласнику” 26. јануара 2018. године. На први поглед се, ипак, чини да регистрација рачуна неће бити једноставан посао за представнике приватног сектора. У Централном регистру фактура требало би да се нађе назив или јединствени број корисника јавних средстава (дужника). Уз то би требало да упишу и број фактуре, као и укупан износ фактуре. У регистар се уносе и матични број дужника, порески идентификациони број (ПИБ), адреса, електронска пошта и број телефона.
Питање је колико ће овај начин регистрације представљати додатно оптерећење за привредне субјекте, а по закону није прописан рок у којем су повериоци дужни да, од момента издавања, фактуре региструју при Управи за трезор.
И док се рок за регистрацију не наводи, законом је јасно дефинисано да су, након што се фактура евидентира, повериоци дужни да је у року од три дана доставе својим дужницима.
Надзор ће, као и до сада, обављати буџетска инспекција Министарства финансија, која ће преузимати податке о неизмиреним обавезама јавних предузећа из информационог система Управе за трезор.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
