Најмања српска беба добро напредује
Најмања беба рођена у Србији, девојчица од 350 грама, ових дана пуни месец и по и још се налази на лечењу на Институту за неонатологију. Њено клиничко стање је добро, а према речима др Катарине Лазић, беба за сада добро напредује. Рођена је у Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт” у 28. недељи трудноће, а због застоја у расту имала је само 350 грама. Иначе, ова тежина одговара 20. недељи трудноће.
У разговору за наш лист др Лазић објашњава да је пред лекарима и родитељима детета веома дуг пут и сложен задатак, чији је крајњи циљ нормално одрастање ове девојчице. Она је нагласила да породица не жели да се јавно износе било какви детаљнији подаци о здравственом стању детета.
– Навођење било каквих додатних информација представљало би узнемиравање породице, кршење закона о правима пацијената и нарушавање приватности. Уколико се став породице промени, радо ћемо обавестити јавност о свему – речи су наше саговорнице.
Др Лазић подсећа да је лечење овако малих беба, чија је тежина мања од једног килограма, веома захтевно и представља велики изазов и за стручњаке најразвијенијих земаља. Према подацима Института за неонатологију, болничко лечење превремено рођене деце најчешће траје између 45 и 50 дана, али што је беба мања то је њено лечење дуже и захтевније.
Наша најмања беба није само превремено рођена, већ је и заостајала у расту током пренаталног периода, што је веома ретка појава. Овај поремећај најчешће је последица хипертензије, промена на постељици или генетских аномалија.
На срећу, код беба које имају застој у расту долази до убрзаног сазревања плућа и осталих органа. Захваљујући томе, ова Палчица је преживела и сада је у релативно добром стању.
Њена мајка је добро и отпуштена је из болнице пре више од три недеље, али лекари Института за неонатологију још не желе да прогнозирају колико ће трајати лечење њеног детета.
Пре него што је ова беба рођена, титулу најмање српске бебе имао је мали Вук. Овај дечак ускоро ће напунити шест година, а рођен је у ГАК-у у Вишеградској улици, у 24. недељи трудноће, са само 470 грама. На болничком лечењу провео је целу прву годину живота.
У Србији се сваке године пре времена роди око 4.000 деце, а око њих 900 лечи се на Институту за неонатологију. Пријем и лечење беба чија је тежина око пола килограма није реткост, а у овој установи кажу да је преживљавање деце која су тешка мање од килограма сада три пута веће у односу на 2010. годину. Тачније, данас у нашој земљи преживи чак 60 одсто превремено рођених беба, а пре осам година само четвртина превремено рођене деце имала је шансу да преживи.
Превремено рођена деца су бебе које су рођене незреле, а затим и мале тежине. Њихова основна карактеристика је недовољна развијеност свих органа, пре свега плућа, што их животно угрожава.
Такође, ова деца често имају проблема и са целокупним системом за варење, а незрелост централног нервног система, тачније мозга, доводи до незрелости свих чула, посебно вида, па превремено рођена деца могу имати и озбиљне проблеме са очима.
У свету се пре 37. недеље трудноће роди свако десето дете, што значи да се пре времена породи око 15 милиона трудница. Чак милион беба не преживи долазак на свет. Баш због тога, задатак свих неонатолога је да се боре за преживљавање ових малишана, а након тога да им помогну да имају што квалитетније одрастање и живот.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
