„Праведни” Матија чека да се отопи снег

На постаменту споменика писаће „Matthias Rex (1458–1490), а са бочне стране биће постављена плоча са текстом „Споменик Матији Корвину је поставио 2018. године Лајош Чакањ уз сагласност града Суботице”, и то на ћирилици, на језицима који су у службеној употреби у граду, што значи на мађарском и на хрватском, те на енглеском језику.

Матија Корвин улицу у центру Суботице добио је пре деценију и по када је одатле „отерао” Енгелса, али по инерцији у свакодневном говору ова улица се међу грађанима још зове „енгелсова”. Улица ужива и заштиту као амбијентална целина, али је и добро знају сви који воле ноћне изласке јер се у њој нижу кафићи и ресторани, између осталог неколико њих управо у власништву Лајоша Чакања, који слови за најбогатијег Суботичанина, бар када је реч о некретнинама које поседује у граду. Ово је први пут да се његово име јавно појављује као градског ктитора. У граду се спекулише да је процедура око постављања споменика убрзана због очекиваног доласка мађарског премијера Виктора Орбана, пре парламентарних избора у Мађарској 8. априла.

Повод за постављање споменика образложен је као жеља да се обележи 560. годишњица од крунисања Матије Корвина. У тренутку ступања на престо имао је 14 година, међутим по свему што је потом чинио, мађарска историја ставља га раме уз раме са Сент Иштваном (Светим Стефаном) који је пре више од хиљаду година утемељио мађарску државу и увео је у хришћанство. Један од највећих мађарских краљева Матија Корвин, био је син Јаноша Хуњадија, то је онај Сибињанин Јанко кога и српски народ познаје из јуначких песама, рођен је у Клужу у Румунији 1443. године, а умро је у Бечу, 1490. године. Током владавине исказао се као државник који је водио рачуна и о својој држави, али и поданицима који су му наденули име Матија Праведни.

Заједно са српском властелом ратовао је против Турака, и Србима зато давао одређене повластице. Ради одбране својих граница обновио је српску деспотовину на подручју Срема, а код папе Сикста Четвртог, испословао толерантан однос према православцима. Увео је стајаћу војску коју су са по трећином чинили Срби, Чеси и Мађари. У једном тренутку краљ Матија био је властелин и простора на којем се налази Суботица. Матија Корвин остао је упамћен и као краљ који је волео уметност, у Пешти је формирао библиотеку „Корвину” са шест хиљада свезака, а његов двор био је један од центара европске ренесансе. Ипак, мало је вероватно да су иницијатори подизања споменика, јер иницијативу Лајоша Чакања пригрлио је СВМ, а подржао и СНС, имали на уму његову улогу реформатора и просветитеља.