О Уставу последњу реч дају грађани на референдуму
Министарство правде размотриће све предлоге, сугестије и критике које су му упућене на радни текста измена Устава у области правосуђа као и све што је представљено у току усмених излагања на четири округла стола у оквиру јавне расправе, речено је за „Политику” у овом министарству. Након што текст нацрта буде усаглашен, биће прослеђен Венецијанској комисији без чијег позитивног мишљења се неће ићи у даљу процедуру.
Јавна расправа поводом амандмана на Устав, подсетимо, траје до 8. марта, али ће Министарство правде узети у обзир и предлоге који му буду послати поштом и стигну неколико дана по окончању. Венецијанска комисија, како за „Политику” наводе у Министарству правде, поштоваће одређену процедуру приликом разматрања достављеног текста о изменама Устава.
– Најпре се формира радна група известилаца који у више наврата долазе у државу која је упутила документ, а затим сачињавају први прелиминарни извештаји који се прослеђују поткомисији. Та комисија, затим, шаље предлог пленарној седници на којој се чланови изјашњавају гласајући. Цео процес, представници Венецијанске комисије требало би да заврше до пленарне седнице у јуну ове године. Уколико будемо добили позитивно мишљење ове комисије, нацрт уставних измена биће упућен у Народну скупштину Србије – речено је у Министарству правде.
Према Уставу Србије, предлог за промену Устава може да поднесе трећина од укупног броја народних посланика, председник Републике, влада и најмање 150.000 бирача. О промени Устава одлучује Народна скупштина, а предлог за промену усваја се двотрећинском већином од укупног броја народних посланика. Ако се усвоји предлог за промену највишег правног акта, приступа се изради, односно разматрању акта о промени Устава.
– Народна скупштина је дужна да овај акт стави на републички референдум ради потврђивања, ако се промена односи на његову преамбулу, начела, људска и мањинска права и слободе, уређење власти, проглашавање ратног и ванредног стања, одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању или поступак за промену Устава. Када се акт о промени Устава стави на потврђивање, грађани се изјашњавају на референдуму најкасније у року од 60 дана од дана усвајања акта. Промена Устава је усвојена ако је за њу гласала већина изашлих бирача.
Венецијанска комисија, која се често помиње у контексту промена Устава и бројних правосудних закона у Србији, представља саветодавно тело Савета Европе, које даје мишљења у вези са уставима његових чланица и других правних норми.
Њена мишљења формално-правно нису обавезујућа, али се поштују у државама чланицама Савета Европе и Европске уније. Прави назив јој је Европска комисија за демократизацију кроз право, а колоквијално име Венецијанска комисија је добила по Венецији, граду у којем од 1990. године заседа четири пута годишње, будући да је покрајина Венето донирала зграду и средства за састанке комисије.
Венецијанска комисија има представнике из 61 државе – 47 земаља је из Европе, осим Белорусије, а ту су и Русија, Молдавија, као и 14 чланица изван Европе, међу којима су САД, Бразил, Израел, Тунис. Представници поменутих земаља су професори уставног права, права, судије уставних судова, редовне судије, министри правосуђа, амбасадори...
Мишљења Венецијанске комисије о уставним одредбама и другим правним нормама се усвајају гласањем по одређеним темама. Када је реч о обавезности мишљења, Европска унија је раније експлицитно позвала Венецијанску комисију да допринесе усклађивању правног система Србије са европским законодавством, па делом своје годишње извештаје о напретку Србије заснива и на резултату деловања комисије.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
