O Ustavu poslednju reč daju građani na referendumu
Ministarstvo pravde razmotriće sve predloge, sugestije i kritike koje su mu upućene na radni teksta izmena Ustava u oblasti pravosuđa kao i sve što je predstavljeno u toku usmenih izlaganja na četiri okrugla stola u okviru javne rasprave, rečeno je za „Politiku” u ovom ministarstvu. Nakon što tekst nacrta bude usaglašen, biće prosleđen Venecijanskoj komisiji bez čijeg pozitivnog mišljenja se neće ići u dalju proceduru.
Javna rasprava povodom amandmana na Ustav, podsetimo, traje do 8. marta, ali će Ministarstvo pravde uzeti u obzir i predloge koji mu budu poslati poštom i stignu nekoliko dana po okončanju. Venecijanska komisija, kako za „Politiku” navode u Ministarstvu pravde, poštovaće određenu proceduru prilikom razmatranja dostavljenog teksta o izmenama Ustava.
– Najpre se formira radna grupa izvestilaca koji u više navrata dolaze u državu koja je uputila dokument, a zatim sačinjavaju prvi preliminarni izveštaji koji se prosleđuju potkomisiji. Ta komisija, zatim, šalje predlog plenarnoj sednici na kojoj se članovi izjašnjavaju glasajući. Ceo proces, predstavnici Venecijanske komisije trebalo bi da završe do plenarne sednice u junu ove godine. Ukoliko budemo dobili pozitivno mišljenje ove komisije, nacrt ustavnih izmena biće upućen u Narodnu skupštinu Srbije – rečeno je u Ministarstvu pravde.
Prema Ustavu Srbije, predlog za promenu Ustava može da podnese trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, vlada i najmanje 150.000 birača. O promeni Ustava odlučuje Narodna skupština, a predlog za promenu usvaja se dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Ako se usvoji predlog za promenu najvišeg pravnog akta, pristupa se izradi, odnosno razmatranju akta o promeni Ustava.
– Narodna skupština je dužna da ovaj akt stavi na republički referendum radi potvrđivanja, ako se promena odnosi na njegovu preambulu, načela, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava. Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, građani se izjašnjavaju na referendumu najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta. Promena Ustava je usvojena ako je za nju glasala većina izašlih birača.
Venecijanska komisija, koja se često pominje u kontekstu promena Ustava i brojnih pravosudnih zakona u Srbiji, predstavlja savetodavno telo Saveta Evrope, koje daje mišljenja u vezi sa ustavima njegovih članica i drugih pravnih normi.
Njena mišljenja formalno-pravno nisu obavezujuća, ali se poštuju u državama članicama Saveta Evrope i Evropske unije. Pravi naziv joj je Evropska komisija za demokratizaciju kroz pravo, a kolokvijalno ime Venecijanska komisija je dobila po Veneciji, gradu u kojem od 1990. godine zaseda četiri puta godišnje, budući da je pokrajina Veneto donirala zgradu i sredstva za sastanke komisije.
Venecijanska komisija ima predstavnike iz 61 države – 47 zemalja je iz Evrope, osim Belorusije, a tu su i Rusija, Moldavija, kao i 14 članica izvan Evrope, među kojima su SAD, Brazil, Izrael, Tunis. Predstavnici pomenutih zemalja su profesori ustavnog prava, prava, sudije ustavnih sudova, redovne sudije, ministri pravosuđa, ambasadori...
Mišljenja Venecijanske komisije o ustavnim odredbama i drugim pravnim normama se usvajaju glasanjem po određenim temama. Kada je reč o obaveznosti mišljenja, Evropska unija je ranije eksplicitno pozvala Venecijansku komisiju da doprinese usklađivanju pravnog sistema Srbije sa evropskim zakonodavstvom, pa delom svoje godišnje izveštaje o napretku Srbije zasniva i na rezultatu delovanja komisije.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
