Патријарха ће тајно бирати владике

Уобличени текст нацрта могао би постати први целовити Устав СПЦ још од 1931. године. Његова последња већа ревизија учињена је 1947. године и познаваоци прилика унутар СПЦ сагласни су да је неопходно да се нови Устав СПЦ прилагоди садашњем времену.

Наравно, питање је какве су биле намере комисије која је стварала нови устав? Да ли је реч о припреми терена и одмеравању снага међу митрополитима и епископима у избору наредног патријарха, како се не би догодило да он буде изабран Божјом вољом, већ вољом његових представника у Сабору? Апостолско бирање патријарха уведено је 1967. године, као одбрана од мешања световне комунистичке власти у најважнија црквена питања. Али ни заседања Сабора претходних година нису била лишена борбе унутар самог епископата за превласт.

Уколико се догоди да овај документ буде усвојен, СПЦ ће претрпети промене и у територијалној организацији, а нацрт новог устава предвиђа уздизање 13 постојећих епископија у митрополије. Нови устав СПЦ такође предвиђа и спровођење у дело и стару идеју поделе Архиепископије београдско-карловачке. У престоници ће тако бити основане две нове епархије: Вождовачко-винчанска, са седиштем на Вождовцу, и Земунско-новобеоградска, чији ће владика столовати на Новом Београду. Да ли се овакав предлог може тумачити и смањивањем реалне моћи патријарха, јер је он, између осталог, носилац титуле митрополит београдско-карловачки?

Историчар др Александар Раковић, из Института за новију историју Србије, каже за „Политику” да избор српског патријарха двотрећинском већином може бити добро решење, али указује да је реч о Нацрту устава Српске православне цркве.

– При том, тек треба да видимо да ли је реч о тексту који ће бити послат Светом архијерејском сабору или ће бити коригован и побољшан. О свим овим решењима мишљење поред нашег епископата треба да дају и свештенство и народ јер сви ми заједно чинимо Српску православну цркву – напомиње Раковић.
Према његовим речима, додавање имена Пећке патријаршије у досадашњи назив Српске православне цркве такође је добро решење, јер се тиме још изричитије потврђује српска црквеност Косова и Метохије.

– Будући да је Пећка патријаршија, као историјска институција, један од камена темељаца савремене српске државности, на тај начин се наглашава и карактер српске државности на Косову и Метохији – напомиње Раковић.

Али његово мишљење је другачије када је реч о унутрашњој подели СПЦ на митрополије, с којима би очито биле груписане неке епископије. Оне би заједно имале своје Синоде са митрополитима на челу и о томе треба добро размислити – појашњава Раковић.

– Наша црква није у позицији као Руска православна црква или Румунска православна црква да доноси таква решења. Српска православна црква делује у наметнутим државним оквирима отцепљених република и чини ми се да није срећно решење стварати Синоде у републичким границама или регионалним оквирима. Нема потребе излазити у сусрет државном врху црногорских сепаратиста, посебно због тога што верни народ у Црној Гори жели да остане чврсто везан за Патријаршију у Београду – каже он указујући да треба размислити да ли патријархова титула треба да носи назив патријарх српских и поморских земаља. Раковић сматра да у данашњем контексту, та древна титула не значи баш ништа.

– Сасвим је исправна и најбоља могућа досадашња титула патријарх српски – напомиње др Александар Раковић.