Patrijarha će tajno birati vladike

Uobličeni tekst nacrta mogao bi postati prvi celoviti Ustav SPC još od 1931. godine. Njegova poslednja veća revizija učinjena je 1947. godine i poznavaoci prilika unutar SPC saglasni su da je neophodno da se novi Ustav SPC prilagodi sadašnjem vremenu.

Naravno, pitanje je kakve su bile namere komisije koja je stvarala novi ustav? Da li je reč o pripremi terena i odmeravanju snaga među mitropolitima i episkopima u izboru narednog patrijarha, kako se ne bi dogodilo da on bude izabran Božjom voljom, već voljom njegovih predstavnika u Saboru? Apostolsko biranje patrijarha uvedeno je 1967. godine, kao odbrana od mešanja svetovne komunističke vlasti u najvažnija crkvena pitanja. Ali ni zasedanja Sabora prethodnih godina nisu bila lišena borbe unutar samog episkopata za prevlast.

Ukoliko se dogodi da ovaj dokument bude usvojen, SPC će pretrpeti promene i u teritorijalnoj organizaciji, a nacrt novog ustava predviđa uzdizanje 13 postojećih episkopija u mitropolije. Novi ustav SPC takođe predviđa i sprovođenje u delo i staru ideju podele Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. U prestonici će tako biti osnovane dve nove eparhije: Voždovačko-vinčanska, sa sedištem na Voždovcu, i Zemunsko-novobeogradska, čiji će vladika stolovati na Novom Beogradu. Da li se ovakav predlog može tumačiti i smanjivanjem realne moći patrijarha, jer je on, između ostalog, nosilac titule mitropolit beogradsko-karlovački?

Istoričar dr Aleksandar Raković, iz Instituta za noviju istoriju Srbije, kaže za „Politiku” da izbor srpskog patrijarha dvotrećinskom većinom može biti dobro rešenje, ali ukazuje da je reč o Nacrtu ustava Srpske pravoslavne crkve.

– Pri tom, tek treba da vidimo da li je reč o tekstu koji će biti poslat Svetom arhijerejskom saboru ili će biti korigovan i poboljšan. O svim ovim rešenjima mišljenje pored našeg episkopata treba da daju i sveštenstvo i narod jer svi mi zajedno činimo Srpsku pravoslavnu crkvu – napominje Raković.
Prema njegovim rečima, dodavanje imena Pećke patrijaršije u dosadašnji naziv Srpske pravoslavne crkve takođe je dobro rešenje, jer se time još izričitije potvrđuje srpska crkvenost Kosova i Metohije.

– Budući da je Pećka patrijaršija, kao istorijska institucija, jedan od kamena temeljaca savremene srpske državnosti, na taj način se naglašava i karakter srpske državnosti na Kosovu i Metohiji – napominje Raković.

Ali njegovo mišljenje je drugačije kada je reč o unutrašnjoj podeli SPC na mitropolije, s kojima bi očito bile grupisane neke episkopije. One bi zajedno imale svoje Sinode sa mitropolitima na čelu i o tome treba dobro razmisliti – pojašnjava Raković.

– Naša crkva nije u poziciji kao Ruska pravoslavna crkva ili Rumunska pravoslavna crkva da donosi takva rešenja. Srpska pravoslavna crkva deluje u nametnutim državnim okvirima otcepljenih republika i čini mi se da nije srećno rešenje stvarati Sinode u republičkim granicama ili regionalnim okvirima. Nema potrebe izlaziti u susret državnom vrhu crnogorskih separatista, posebno zbog toga što verni narod u Crnoj Gori želi da ostane čvrsto vezan za Patrijaršiju u Beogradu – kaže on ukazujući da treba razmisliti da li patrijarhova titula treba da nosi naziv patrijarh srpskih i pomorskih zemalja. Raković smatra da u današnjem kontekstu, ta drevna titula ne znači baš ništa.

– Sasvim je ispravna i najbolja moguća dosadašnja titula patrijarh srpski – napominje dr Aleksandar Raković.