Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Неће земљу ни за џабе

Буџетска подршка пољопривредницима на подручју краљевачке општине иста је као и лане, а понуђену државну земљу нико неће
Неће земљу ни за џабе
Фото Т. Јањић

Кра­ље­во – Под­руч­је гра­да Кра­ље­ва, по по­вр­ши­ни нај­ве­ће у од­но­су на дру­ге ло­кал­не за­јед­ни­це у Ср­би­ји, има из­ван­ред­не усло­ве за раз­вој по­љо­при­вре­де. То се ис­ти­че у сва­кој бро­шу­ри о гра­ду, јер се на­се­ља про­сти­ру на рав­ни­чар­ском, брд­ском, пла­нин­ском те­ре­ну, по­крај ре­ка и по­то­ка, па је све то до­бра прет­по­став­ка за ра­зно­ли­ку по­љо­при­вред­ну про­из­вод­њу.

Упр­кос то­ме, на де­се­ти­не се­ла, на­ро­чи­то у пла­нин­ском кра­ју је пу­сто и пра­зно, а зе­мља у пар­ло­гу. У при­лог то­ме го­во­ре и ста­ти­стич­ки по­да­ци пре­ма ко­ји­ма око 12.000 по­љо­при­вред­них до­ма­ћин­ста­ва ов­де ко­ри­сти тек 38.000 хек­та­ра од рас­по­ло­жи­вих 78.000 хек­та­ра зе­мљи­шта по­год­ног за њи­ве, ли­ва­де, воћ­ња­ке, па­шња­ке, ви­но­гра­де... Број­ни вла­сни­ци пар­це­ла ко­ји су на­пу­сти­ли сво­ја ог­њи­шта и жи­ве у гра­ду и при­град­ским на­се­љи­ма ну­де зе­мљу и то без на­кна­де са­мо да се уз­о­ре, по­ко­си, за­се­је... 

Али, по­тра­жња је то­ли­ко ма­ла да на хи­ља­де хек­та­ра опет оста­је нео­бра­ђе­но иако се на об­ра­ду ну­де без ди­на­ра на­кна­де. Та­ко је и са др­жав­ном зе­мљом ко­је, по­сле де­таљ­ног по­пи­са ура­ђе­ног пре две го­ди­не, има око 10.000 хек­та­ра или не­што ви­ше од 13.000 пар­це­ла. Ту су углав­ном па­шња­ци, ли­ва­де, ора­ни­це, утри­не...

Но, на јав­ни по­зив за за­куп те зе­мље ни­ко се не ја­вља. Исти­на, град­ска власт ни­је од­ре­ди­ла пре­ци­зну це­ну али, ка­ко не­зва­нич­но до­зна­је­мо, би­ла би то сим­бо­лич­на го­ди­шња на­кна­да.

Али, ни у том слу­ча­ју не­ма за­ин­те­ре­со­ва­них. Уоста­лом, твр­де по­љо­при­вред­ни­ци са ко­ји­ма смо раз­го­ва­ра­ли, што би не­ко ма­кар и ди­нар пла­ћао др­жа­ви за­куп ка­да од при­ват­ни­ка, ре­ци­мо од њи­хо­вих бив­ших ком­ши­ја, на­пу­ште­ну зе­мљу мо­гу об­ра­ђи­ва­ти без ика­квих усло­ва, чак и уз за­хвал­ност вла­сни­ка. Та­ко­ђе, за ово под­руч­је ни­је при­ма­мљив та­кав за­куп и због то­га што се др­жав­на зе­мља ну­ди са­мо на го­ди­ну да­на, тј. за јед­ну се­зо­ну, та­ко да ће у пар­ло­гу и да­ље би­ти и број­не др­жав­не пар­це­ле.

Ина­че, и ове го­ди­не у град Кра­ље­во ће за су­фи­нан­си­ра­ње по­љо­при­вред­не про­из­вод­ње из­дво­ји­ти око 70 ми­ли­о­на ди­на­ра, као и прет­ход­не го­ди­не. Ни­је то за по­хва­лу, јер се ра­ди о тек око два про­цен­та бу­џе­та. Но­ви­на ће, ка­ко смо од Дра­га­на Чор­би­ћа, пред­сед­ни­ка град­ског са­ве­та за по­љо­при­вре­ду до­зна­ли, би­ти то што ће се под­но­си­о­ци зах­те­ва ове го­ди­не ран­ги­ра­ти по утвр­ђе­ним кри­те­ри­ју­ми­ма и бро­ју бо­до­ва, а не као ра­ни­је да до­би­ја онај ко уз ис­пу­ње­ње усло­ва тре­ба и што пре да стиг­не до шал­те­ра град­ске упра­ве јер па­ра не­ма за све за­ин­те­ре­со­ва­не. Од по­ме­ну­те су­ме 33 ми­ли­о­на ди­на­ра опре­де­ље­но је за бес­по­врат­ну по­др­шку ин­ве­сти­ци­ја­ма у по­љо­при­вре­ди, а су­де­ћи пре­ма ра­ни­јим го­ди­на­ма нај­ви­ше их је у обла­сти во­ћар­ства и сто­чар­ства. Град Кра­ље­во по­др­жа­ва та­ко по­љо­при­вред­на га­здин­ства са нај­ви­ше 45 од­сто вред­но­сти ин­ве­сти­ци­је или до 250.000 ди­на­ра.

Из­но­сом од 20 ми­ли­о­на ди­на­ра би­ће де­ли­мич­но по­др­жа­но оси­гу­ра­ње сто­ке, обје­ка­та и има­ња, а са 13 ми­ли­о­на ди­на­ра би­ће ре­гре­си­ра­но осе­ме­ња­ва­ње кра­ва, ко­јих на овом под­руч­ју има око 12.000. Вла­сни­ци по­љо­при­вред­них га­здин­ста­ва мо­ћи ће да по­диг­ну и по­вољ­не бан­кар­ске кре­ди­те за ко­је ка­ма­ту ре­гре­си­ра град­ски Фонд за по­љо­при­вре­ду и за то ће се по­тро­ши­ти два ми­ли­о­на ди­на­ра. Пре­да­ја зах­те­ва, ка­ко је то уоби­ча­је­но, по­че­ће у апри­лу, а ка­ко смо у раз­го­во­ру са Дра­га­ном Чор­би­ћем још до­зна­ли, по­себ­на ко­ми­си­ја ће ре­дов­но пра­ти­ти ре­а­ли­за­ци­ју и на­мен­ски утро­шак до­би­је­них суб­вен­ци­ја и кре­ди­та. 

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

duric dragan
Srbija pripada Evropi i zapadu. Tako je svugde u modernom svetu. Malo ljudi voli da se bavi poljoprivredom. I ako bi muz to zeleo zene ne vole selo i rad u polju. Cast izuzetcima naravno. Smatra se zaostalo. Nije moderno. Mnogoljudnije drzave procentualno imaju vecu tu manjinu koja hoce i moze to da radi, pa ih drzava stimulise i tako nemaju mnogo praznog zemljista. Ako ne uspemo podeliti Kosmet i napraviti"kineski zid" ne pise nam se dobro. Drugi ce iskoristiti nasu nemoc i doci sa kupovinom oranica do Beograda.
Dragan Pik-lon
To je isto pitanje kao kad odete u dobar restoran i poklone vam vrelu i debelu supu,bez stola,stolice i kasike!?Za obradu zemlje su potrebni neophodni uslovi od konaka tusa,hleba do alata.Osim toga njive su rastrkane i udaljene jedna od druge da cete biti prinudjeni na svastarsvo,ne na jednu prosperitetnu kulturu.Sta treba drzava uraditi?Treba izvrsiti komasaciju(ukrupniti imanja) do 4 hektara.Na njima podici kamp(bungalov)sa sanitarijama .Tek onda oglasiti poklanjanje kompletnih imanja za mlade iz zemlje i inostranstva.Za gastarbajterske sinove i unuke.Mnogi bi se vratili na svoje.Naravno prilikom konkurisanja prednost bi imali mladi parovi do 30 godina.Drzava bi im dala jeftine kredite da kupe poljoprivredne masine.Takodje oni ne bi mogli otudjiti dobijenu zemlju sledecih 30 godina.Sve sto bi drzava ulozila vratilo bi joj se strostruko.Plodna zemlja ne bi vise bila jalova ,zivnuo bi ceo kraj i drustvo bi se preporodilo.Ne zaboravimo da ostavimo slobodan brezuljak sa cerom za Sabor!!!
Nikola
Тачно сте приметили. Проблем целе централне Србије је у малим парцелама. Наћи парцелу већу од 1ха је равно добитку на лутрији. Власници обично поседују више малих парцела које су раштркане. На оваквим парцелама се не могу комерцијално гајити монокултуре, па се неком ко би се озбиљно бавио агробизнисом то не исплати.
Jovan Milanovic
Cim je nesto za dzabe...
Miloš
To je samo znači da u našoj zemlji nije lako biti ratar, a da to niko ne ceni, a ponajmanje Vlada Republike Srbije.
Nenad
Dati to sve onim jadnim izbeglicama, pa nek se srbi cesu po glavi....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.