Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТВ АУТОРИ

Увек сам прва питала

Бранка Керкез, ауторка једине емисије посвећене спољној политици на РТС-у („У свету”), не крије да би волела да те теме има више на малом екрану јер је на другим телевизијама такорећи и нема
 Увек сам прва питала
Бранка Керкез

Ових дана нам највише информација и снимака путем агенција и евровизијске размене поново стиже из Сирије, у којој рат траје већ седам година – каже Бранка Керкез. – Била сам у Сирији пре рата и плакала сам када сам видела шта се догодило Алепу, Хомсу, Палмири... У цитадели у Алепу су мошти Светог Ђорђа, а у џамији Омајада у Дамаску мошти Светог Јована. Дамаск, у чијим предграђима се у последњих неколико недеља воде жестоке борбе, памте многе цивилизације и један је од најстаријих градова у свету. У Сирији има много културно-историјских споменика, ту су настала прва писма. У Малули се говори арамејски, језик Исуса Христа, и страшно је то што се дешава тој земљи и народу.

Данас су многи Сиријци без крова над главом и сви су изгледи да се избегличка криза неће зауставити, додаје. Беже и људи из других земља са Блиског истока и Африке у којима влада сиромаштво, и то ће, уз економску кризу, веома утицати на политичку слику Европе.

– То је, између осталог, једна од последица глобализације и технолошког развоја. Многи региони су запостављени у свету. Сада у најмањем селу у Африци свако може да гледа телевизију. Могу да виде да неко у Европи много боље живи од њих. Ранијих година су знали за живот у свом малом селу или суседном, мало су познавали далеке земље. Када је кренула мигрантска криза велики бирократски апарат у оквиру ЕУ није био спреман за тако нешто. С обзиром на развој света и комуникације, то се могло очекивати, али ипак нису благовремено реаговали.

Била главни извештач

Рођена је у Бачкој Паланци. Већ 37 година је запослена на телевизији, седам у ТВ Нови Сад, тридесет у ТВ Београд. Водила је „Недељно поподне” ТВ Нови Сад, омладинску емисију, пратила унутрашњу политику. Има тридесетогодишње искуство у спољнополитичком новинарству. Била је главни извештач са почетка преговора о бившој Југославији у Женеви 1992, разговарала је са многима посредницима, лордовима Питером Карингтоном и Дејвидом Овеном, некадашњим америчким државним секретаром Сајрусом Венсом, амбасадором Виталијом Чуркином... Јављала се из Бијарица, са првог великог скупа после 5. октобра на којем је тадашњи председник СР Југославије Војислав Коштуница примљен са одушевљењем. Прва је отворила студио 11. септембра 2001. када су срушене „Куле близнакиње” у Њујорку и када су нападнути Авганистан и Ирак. Пратила је највише званичнике Југославије и Србије током званичних посета и извештавала о њиховим активностима.

Два сусрета са Шираком
Са Жаком Шираком, бившим председником Француске, два пута се срела 2001.– Он је прави државник, са ставом и лепим манирима – каже наша саговорница. – За мене је било занимљиво како се припремају интервјуи са француским председником. Морали смо да будемо у Јелисејској палати неколико сати раније, јер су Французи намештали ентеријер, светло, тон. Они су одредили где ће седети председник, а где ја, како би ме добро чуо јер слабије чује на једно уво. Све је морало да буде перфектно. Између осталог, питала сам га да ли је тачно да је он лично био против рушења мостова током бомбардовања 1999. Потврдио је: –То је било бесмислено. Био сам против тога.

Кроз шалу кажемо да је много радила и да не чуди што има тако добру линију, а она то прихвата и вели да сада због тога муку мучи с високим притиском. Увек је имала велику подршку породице. Посебно је поносна на ћерку Нину, која у Лондону ради у финансијској индустрији.

Време брзо пролази. Колико јуче су ме неке колеге звале мала, али врло брзо сам на равној нози презентовала вести из света за „Дневник”. Није било лако извештавати са великих скупова, без мобилних телефона и компјутера као данас. Али... Морате да прођете кроз све секторе ако хоће да буде добар новинар информативног програма.

Објашњава да је тешко припремати из Београда емисију која се зове „У свету”. Више није извештач у Информативном програму, већ уредник и аутор спољнополитичке емисије. Извештаје о најважнијим посетама добија од колега. Труди се да, када се у Београду одржавају велики скупови, дође до важних саговорника из иностранства, јер РТС нема довољно средстава за путовања. Недавно је у организацији амбасаде Ирана у Београду са групом српских новинара била у тој земљи, што је било прво службено путовање после пет година. Урадила је две емисије о Ирану.

– Била сам приватно пре десет година у Ирану, разлика је уочљива. Иран се развио, а посебно после споразума о иранском нуклеарном програму. Све је јачи у региону и зато некима представља сметњу. Побољшава своје односе са многим земљама, међу којима су и Русија, Кина, Турска. Веома је богат нафтом и гасом и позива инвеститоре да уложе у њихову експлоатацију и прераду.

Важна 2018. година

Бранка Керкез сматра да је 2018. веома важна година. У Русији се 18. марта одржавају председнички избори и очекује се сигурна победа Владимира Путина. Ту дилеме нема. Видећемо и да ли ће Американци бити задовољни политиком републиканаца и председника Доналда Трампа, јер на јесен предстоје такозвани Мидтермс, избори за цео Представнички дом и трећину Сената.

Жали због погибије колега
Најтеже јој је било током НАТО бомбардовање наше земље и погибије својих 16 колега. Тих неколико месеци радила је 15 сати и више, без слободног дана, јер је пола редакције због рада у ратним условима отишло ван Београда, а вести никад више.– Нисам ниједном отишла у склониште – присећа се Бранка Керкез. – Пролазила сам касно ноћу поред главних мета, прелазила мостове на путу од Телевизије до куће. Али се нисам плашила нити заплакала до ноћи када је страдало 16 мојих колега. Изашла сам из зграде Телевизије сат пре напада. Убрзо пошто сам стигла кући чула сам експлозију из правца центра града и помислила: То је Телевизија. Укључила сам телевизор, на нашем програму није било ништа. На другим каналима видела сам немонтиране снимке рушевина Телевизије и погинулих колега. Осетила сам велику тугу, али и бес. Дуго сам плакала и руке су ми се неконтролисано тресле.Али морали смо да наставимо да радимо после тога. Селили смо се неколико пута. У јуну, када је потписан Кумановски споразум, којим је бомбардовање окончано, изашла сам касно увече из редакције, која је тада била у ПГП-у у Македонској, и осетила мирис липа. Схватила сам да је дошло лето, а пролеће  нисам осетила. Иза мене је било само црнило.

Када је реч о Кини, улога председника Си Ђинпинга се појачава, као и њена моћ са пројектом „Један појас, један пут”. Ништа мање пажње неће привући односи Северне и Јужне Кореје после приближавања на Зимским олимпијским играма, првих сусрета званичника двеју земаља и спремности Доналда Трампа и Ким Џонг Уна да се састану.

– За нас је веома важно оно што ће се дешавати у Европи и региону. После неколико месеци преговора, Немачка је поново добила владу старе коалиције Демохришћана и Социјалдемократа. Италија после парламентарних избора, на којима је највише гласова добила коалиција десних странака, поново улази у период политичке нестабилности и неизвесности. Каталонска криза није окончана и тешко је прогнозирати шта ће се даље дешавати. У току су и преговори поводом изласка Велике Британије из Европске уније.

Последице брегзита су велике, али још није извесно да ли ће то бити добро за Велику Британију или не. За сада је извесно да су неке фирме преселиле своја седишта из Лондона у друге европске градове, али, иако се очекивало да ће, због мањег интересовања, пасти цене некретнина, то се није десило. Остаје и велика непознаница шта ће Шкотска урадити када Велика Британија дефинитивно изађе из Европске уније, јер је Единбург најављивао нови референдум за отцепљење од Уједињеног Краљевства.

Говори енглески, шпански, руски и донекле француски и немачки. Жеља јој је да до краја свог радног века направи неколико емисија из Латинске Америке. Жали што није била у прилици да интервјуише некадашњег председника Венецуеле Уга Чавеса. Истиче да је министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров веома искусан дипломата, а велики утисак оставља и бивши шеф немачке дипломатије Франк Валтер Штајнмајер, садашњи председник Немачке.

– Увек сам се трудила да будем прва која ће поставити питања и у томе сам успевала, без обзира на то да ли је национална телевизија имала предност или не. Ако ме питате чиме се поносим, без оклевања ћу рећи: „Тиме што сам радила толико година у информативном програму и што сам успевала да свој посао обавим професионално. Али жалим што емисија „У свету” нема бољи термин у програму РТС-а (среда, РТС 2, 18.30). Нажалост, често се помера због преноса из Народне скупштине и спортских догађаја.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.