Правда у коми

Председник Окружног суда у Шапцу Владимир Бајић описао је пред новинарима случај Владимира Гутића као „дубоко коматозно стање”. Злосрећни човек, коме је пијани малолетник украо „стојадина” из дворишта и обогаљио двоје људи, а суд му продао на добош сву имовину, јер наводно није ваљано обезбедио опасну ствар (оставио кључеве у брави), већ другог дана штрајка глађу пао је у несвест и доспео у болницу, па су се његов правни и медицински положај опасно приближили.

И док судије, па и поједини експерти за облигационо право бране одлуке колега, јавност је безрезервно на Гутићевој страни. Текстови о трагичном положају његове породице – суд је чак продао и нову кућу коју је после пресуде и развода сазидала бивша супруга – били су најчитанији у инернет издању нашег листа, са преко 8.000 коментара. Разум људи широм планете не може да појми нешто што заиста нема утемељење. Рецимо: компарацију аутомобила са остављеном, набијеном пушком...

Чувени писац Пауло Коељо, у свом невеликом роману „Верника је одлучила да умре”, на једном месту каже: „...Изгубила је наивну представу о Правди, и увидела да закони нису створени да би решавали проблеме, већ да би бесконачно одуговлачили спорове”. Судећи по коментарима „Политикиних” читалаца, сличну представу имају и наши грађани. Зато, ако бисмо се служили терминологијом с почетка овог текста, „дијагнозу” бисмо могли да поставимо овако: „Правда је у дубокој коми!”

Владимиру Гутићу судије замерају што се није појављивао на рочиштима, за која је овластио правног заступника. Не споре да пуномоћник није искористио више упоришта у закону да га ослободи одговорности и кажу да је требало да га пријави адвокатској комори. Гутићу је јасно да од тога не би било ништа, иако не зна оно што сви у шабачком правосуђу знају: да се просторије адвокатске коморе налазе у троспратаној згради у центру града, коју је сазидао његов бивши бранилац. 

Адвокатска комора добила је донацију Каталоније да пред судовима бесплатно заступа сиромашне и правно неуке грађане. Од тих пара, чујем, купљене су и просторије у згради адвоката – неимара. Гутић и његова бивша супруга ми не рекоше да је неко из коморе долазио ових дана да их обиђе и понуди им помоћ.

Један врсни познавалац облигација истиче у писму нашем листу да је суд имао дужност да позове туженог – власника аутомобила и упозори га на несавесно поступање пуномоћника. Не предузимајући радње које му омогућава Закон о парничном поступку, одговорност адвоката је очигледна, па би Гутић надокнаду штете (солидарну) могао да оствари и тужбом против њега. Значи, у нове парнице...

Сeћa ли се још неко Витомира Јањића из поцерског села Варна, који се парничио 20 година због парчета земље, а судије после 380 рочишта предност дале листу истргнутом из ђачке свеске над уредно овереним уговором? У муци и безнађу, Витомир је 12. маја 2006. године испио есенцију у кабинету председника суда. Знате ли како је прошао: после изласка са ВМА добио је пријаву за нарушавање јавног реда и мира!