Москва не одустаје од Сирије

Реч је, пре свега, о подсећању на недавне акције побуњеника, без сумње усаглашеним са војном командом САД, а у којима је уз помоћ беспилотних летилица и артиљерије гађана руска војна база у Хмеимиму, потом оборен руски авион СУ-25 и бомбардоване снаге Асада и његових савезника у провинцији Деир-ез-Зор, којом приликом је, по разним изворима, погинуло више од стотину руских добровољаца. За Москву био је то јасан знак да у Вашингтону има и оних који су спремни да на Асада и његову војску потегну и најтеже наоружање, без обзира на могуће последице.

Америчко уплитање у догађаје у блискоисточној земљи није случајно. Према сазнањима новинске агенције Араби ал Јаум, актуелни планови САД своде се на поделу Сирије на два дела: ка истоку од реке Еуфрат, и на стварање терористичког курдског центра заједно са исламистичким терористичким центром на југоистоку од реке Хабур. Американци су посебно заинтересовани за контролу над гасним и нафтним налазиштима на северу и истоку земље, стварање зоне из које би могли активније војно да делују, саботажу свих мировних преговора који укључују Русију, подршку израелским операцијама против Иранаца и бораца Хезболаха у Либану и Сирији, редовне нападе на сиријску армију и њене савезнике, што би у коначници било представљено као једна од значајних победа какве је бирачима у САД пре годину дана обећао актуелни шеф државе Доналд Трамп.

У свом недавном обраћању руским парламентарцима председник Владимир Путин је врло недвосмислено изрекао да његова земља неће седети скрштених руку и немо гледати војну експанзију појединих западних земаља, а посебно Америке. У овај контекст свакако је неопходно укључити и рат у Сирији, пошто је то у овом тренутку најкраћи пут до могућег директног сучељавања војски Русије и САД. Управо стога Путин је у свом ставу да неће дозволити даље нападе на руске грађане на Блиском истоку, били они припадници војске РФ или плаћеници који се боре на страни Асада, био изразито оштар.

Јасно је да у Вашингтону, за сада, немају адекватан одговор на поруке из Москве. Америчка дипломатија упорно настоји да се методама „хладног рата” колико-толико одржи у врху глобалне политике, међутим, време и новонастале околности јој не иду наруку. За сада, то је највидљивије у Сирији, тачније на бојном пољу где су Американци били убеђени да су неприкосновени. Нервоза већ чини своје и то се види и у изјавама тамошњих највиших званичника.

Али, види се и у Европи. Можда је то разлог што је Савет Европе, очигледно на иницијативу САД, унапред срочио и објавио саопштење о осуди употребе хемијског оружја у Сирији иако о њему дискусија још није ни вођена. Тај документ тек би требало да се разматра данас а испод њега, практично, већ су стављени потписи европских министара спољних послова. Да ли ће они заиста прихватити припремљени текст, да ли ће имати примедбе или сугестије, за сада остаје непознаница. У Москви задовољно трљају руке због добродошлог им гафа бриселских чиновника.

У грађанском рату у Сирији који је почео у марту 2011. до сада је, према различитим проценама, погинуло најмање 330.000 људи.