Moskva ne odustaje od Sirije
„Definitivno gubimo rat u Siriji”, izjavio je ovih dana general Džozef Votel, prvi čovek Centralne komande vojske SAD. Obraćajući se visokodostojnicima u američkom Senatu, bio je surovo otvoren: „Snage sirijskog predsednika Bašara el Asada, potpomognute ruskom avijacijom i artiljerijom u nezadrživoj su ofanzivi. I to nije olaka procena. Mislim da je Moskva Asadu obezbedila dovoljno finansijskih sredstava, što mu omogućava nezadrživo napredovanje na svim frontovima”.
Votelove reči potvrđuju i svakodnevni izveštaji sa terena, što prilično uznemirava administraciju predsednika Donalda Trampa i stvara atmosferu u kojoj su pogrešni i ishitreni potezi sasvim mogući. Nepromišljenom bi se mogla pokazati i najnovija pretnja Bele kuće po kojoj je američka avijacija spremna da, ako bude potrebno, bombarduje i sirijsku prestonicu Damask.
A sve u pokušaju da se reši predsednika Asada ili barem podigne moral svojim saveznicima na bojnom polju.
Na te najave odmah je reagovala Moskva: „Ukoliko bi se SAD odlučile na ovakav korak i ukoliko bi na bilo koji način dovele u opasnost ruske građane u Siriji, usledio bi adekvatan vojni odgovor”, poručeno je prošle nedelje iz Kremlja. U tamošnjem Ministarstvu odbrane idu i korak dalje i upozoravaju da će na bilo kakav napad na bilo kojeg ruskog pripadnika oružanih snaga, zvaničnog ili dobrovoljca, takođe uslediti adekvatan odgovor.
Reč je, pre svega, o podsećanju na nedavne akcije pobunjenika, bez sumnje usaglašenim sa vojnom komandom SAD, a u kojima je uz pomoć bespilotnih letilica i artiljerije gađana ruska vojna baza u Hmeimimu, potom oboren ruski avion SU-25 i bombardovane snage Asada i njegovih saveznika u provinciji Deir-ez-Zor, kojom prilikom je, po raznim izvorima, poginulo više od stotinu ruskih dobrovoljaca. Za Moskvu bio je to jasan znak da u Vašingtonu ima i onih koji su spremni da na Asada i njegovu vojsku potegnu i najteže naoružanje, bez obzira na moguće posledice.
Američko uplitanje u događaje u bliskoistočnoj zemlji nije slučajno. Prema saznanjima novinske agencije Arabi al Jaum, aktuelni planovi SAD svode se na podelu Sirije na dva dela: ka istoku od reke Eufrat, i na stvaranje terorističkog kurdskog centra zajedno sa islamističkim terorističkim centrom na jugoistoku od reke Habur. Amerikanci su posebno zainteresovani za kontrolu nad gasnim i naftnim nalazištima na severu i istoku zemlje, stvaranje zone iz koje bi mogli aktivnije vojno da deluju, sabotažu svih mirovnih pregovora koji uključuju Rusiju, podršku izraelskim operacijama protiv Iranaca i boraca Hezbolaha u Libanu i Siriji, redovne napade na sirijsku armiju i njene saveznike, što bi u konačnici bilo predstavljeno kao jedna od značajnih pobeda kakve je biračima u SAD pre godinu dana obećao aktuelni šef države Donald Tramp.
U svom nedavnom obraćanju ruskim parlamentarcima predsednik Vladimir Putin je vrlo nedvosmisleno izrekao da njegova zemlja neće sedeti skrštenih ruku i nemo gledati vojnu ekspanziju pojedinih zapadnih zemalja, a posebno Amerike. U ovaj kontekst svakako je neophodno uključiti i rat u Siriji, pošto je to u ovom trenutku najkraći put do mogućeg direktnog sučeljavanja vojski Rusije i SAD. Upravo stoga Putin je u svom stavu da neće dozvoliti dalje napade na ruske građane na Bliskom istoku, bili oni pripadnici vojske RF ili plaćenici koji se bore na strani Asada, bio izrazito oštar.
Jasno je da u Vašingtonu, za sada, nemaju adekvatan odgovor na poruke iz Moskve. Američka diplomatija uporno nastoji da se metodama „hladnog rata” koliko-toliko održi u vrhu globalne politike, međutim, vreme i novonastale okolnosti joj ne idu naruku. Za sada, to je najvidljivije u Siriji, tačnije na bojnom polju gde su Amerikanci bili ubeđeni da su neprikosnoveni. Nervoza već čini svoje i to se vidi i u izjavama tamošnjih najviših zvaničnika.
Ali, vidi se i u Evropi. Možda je to razlog što je Savet Evrope, očigledno na inicijativu SAD, unapred sročio i objavio saopštenje o osudi upotrebe hemijskog oružja u Siriji iako o njemu diskusija još nije ni vođena. Taj dokument tek bi trebalo da se razmatra danas a ispod njega, praktično, već su stavljeni potpisi evropskih ministara spoljnih poslova. Da li će oni zaista prihvatiti pripremljeni tekst, da li će imati primedbe ili sugestije, za sada ostaje nepoznanica. U Moskvi zadovoljno trljaju ruke zbog dobrodošlog im gafa briselskih činovnika.
U građanskom ratu u Siriji koji je počeo u martu 2011. do sada je, prema različitim procenama, poginulo najmanje 330.000 ljudi.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
