Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Руски академици стварали на Златибору

Поводом 800 година аутокефалности Српске православне цркве, уметници из пет држава учествовали на међународном ликовном скупу
Руски академици стварали на Златибору
Стварање на ликовном симпозијуму (Фото: С. Јовичић)

Златибор – Уметници из пет држава, међу којима и чланови Руске академије уметности, стварали су ових дана на Златибору у оквиру седмог међународног ликовног симпозијума „Вукадиновић”, а у част обележавања 800 година аутокефалности Српске православне цркве. Организатор окупљања уметника је Ђорђе Вукадиновић из Станишића код Сомбора, који каже за себе да је предузетник и љубитељ уметности, те да су ова уметничка дешавања његов хедонизам. Од шест претходних ликовних скупова по три су одржана у Црној Гори и Србији.

Учесници ликовног симпозијума
Из Србије су су учествовали: Даница Баста, Шандор Шлајф, Драган Цветковић, Дејан Миливојевић, Ђорђе Станић, Љубисав Милуновић, Тања Николајевић Веселинов, Жарко Станковић, Саша Добрић, Бранко Маравић и Зорица Ђорђевић. Из БиХ је стигла Есма Шабић, из Црне Горе Миомир Вемић, а из Белорусије Катарина Сумарева и Дарија Сумарева. Из Русије су дошли: Валериј Ржевски, Јелена Ржевска, Светлана Демкина, Јуриј Абисалов, Јелена Болотски и Владимир Мудров, чланови Руске академије уметности и професори на престижним универзитетима „Суриков” и „Строганова” у Москви те на универзитету „Репин” у Санкт Петербургу.

– Ово је био први од четири ликовна симпозијума које у овој и идућој години, уз подршку Руске академије уметности, организујемо поводом осам векова самосталности Српске православне цркве – рекао нам је Ђорђе Вукадиновић, додајући да ће овде настала дела у наредне две године бити изложена у државама из којих су уметници дошли (у Србији у 10 галерија).

Он је потврдио да прилично ентузијазма треба за организацију догађаја са значајним ствараоцима. Дуго је тражио њихове контакте, звао их телефоном, био упоран и решен да намеру оствари. „Могу рећи да ниједан руски уметник с највећим звањем заслужног и народног уметника није одбио учешће у овом пројекту”, истиче Вукадиновић.

На питање зашто је дао име ликовни симпозијум, а не колонија одговара:
– Зато што су ово уметнички сусрети и стваралачка продубљавања представника различитих школа сликања. Рецимо, руска и наша се прилично разликују. Али сви лепо сарађују и друже се, с циљем да ова дела буду виђена код нас, у Русији и Белорусији. Намера је да на следећем ликовном симпозијуму учествују и уметници из Украјине, Грузије, Јерменије, Азербејџана, Турске, Казахстана, Мађарске.

На овом симпозијуму учествовао је и Валериј Ржевски, заслужни архитекта Русије, академик, универзитетски професор.

– Ми руски уметници који овде учествујемо први пут смо у Србији. Одавно смо желели да дођемо, али није било прилике. Пре овог доласка био сам са амбасадором Србије у Москви Славенком Терзићем који ми је рекао да га интересују моји утисци одавде и да ће организовати изложбу мојих дела у српској амбасади у Москви. Током боравка у Србији посетио сам Храм Светог Саве на Врачару, на чијем осликавању раде моји пријатељи Евгениј Максимов и Николај Мухин. А овде на Златибору радећи свој архитектонски пејзаж. И обавезно ћу опет доћи у Србију, и то на месец дана – рекао нам је Ржевски.

Међу учесницима био је и Новосађанин Шандор Шлајф који је казао:

– Надреализам је моја уметничка област, а ово је лепо повезивање уметника из света. Изненађен сам с каквом посвећеношћу стварају руски уметници, док су наши лежернији. Две деценије сам радио као машински инжењер, бавећи се из хобија уметношћу, па сам у 55. години уписао Ликовну академију и завршио је у 60. години. Никад није касно за оно што волите...

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Петар Ј акшић
Очигледно је да Шлајф не шлајфује-Свака част за очувано самопоуздање,упорност и дружељубље!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.