Стваралаштво ратом инспирисано

Слика Владимира Величковића, из циклуса „Моја земља које више нема”, и 23 дела Биљане Вилимон, из опуса „Збогом памети”, чине срж изложбе под називом „Србија 19 година од 1999 – и док су бомбе падале”, која се вечерас у 18 сати отвара у Историјском музеју Србије, а којом ова кућа обележава 19 година од НАТО агресије на Србију.

Иако није реч о такозваној округлој годишњици, постоји разлог због којег је баш ове године музеј одлучио да нас овом поставком подсети на доба у којем су ово двоје уметника стварали подстакнути ратним догађањима, чији су били савременици.

– Следеће године биће 20 година од догађаја којих се сећамо, али ће се тиме на посeбaн начин позабавити Војска Србије, па смо ми решили да то учинимо сада – истиче Тијана Јовановић Чешка, која је уз Душицу Бојић, директорку музеја, ауторка поставке.

Како додаје, и сам Историјски музеј био је угрожен ратним збивањима, селио се чак пет пута, а представљена дела једини су радови које ова кућа поседује који имају ову тематику па су и од посебне су важности, јер би без њих у будућности било немогуће конструисати потпуне историјске наративе на ову тему. Када је реч о двоје сликара – то су уметници различитих сензибилитета, генерација и стилова рада, мушкарац и жена, стваралац који је разарање, а потом и агресију на нашу земљу провео у Паризу, где живи и ради, и ауторка која је бомбардовање провела у Београду. У оба случаја представљене су слике које су поклоњене музеју, дело Владимира Величковића раније је излагано у француској престоници, док су, што се тиче Биљане Вилимон, пред публиком и радови који се налазе у приватним колекцијама а из истоименог су циклуса, мада дорађени за ову прилику.

– Величковићева слика настала је 1992, на почетку дезинтеграције бивше Југославије, што је он доживео у дијаспори, док су слике и цртежи Биљане Вилимон настале на крају тог процеса, 1999, као нека врста епилога који је она доживела у свом стану у близини Владе Републике Србије, Генералштаба и Немањине улице, својеврсном „Бермудском троуглу”, сталној мети ваздушних удара – објашњава наша саговорница, и додаје да су ауторкина дела својеврстан сликарски дневник, који бележи 78 дана трајања бомбардовања, насталих на натрон папиру јер другог материјала није имала и бојама које је сликарка сама припремала.
Поставка је употпуњена документарним материјалом, перформативним елементима, али и дневном хронологијом тадашњих догађаја добијеном од нашег Министарства одбране и новинске агенције Танјуг, као и бројним предметима које су кустоси прикупили током НАТО агресије. Дизајн изложбе, која траје до 11. јуна, потписује Изабела Мартинов Томовић.