Хлеб сланији и од морске воде
Најновије светско истраживање о садржају соли у хлебу показује да су неки од контролисаних узорака имали већи садржај соли од морске воде. Удружење „Светска акција о соли и здрављу” прикупило је више од две хиљаде узорака хлеба од белог брашна, целог зрна, мешаних житарица и лепиња из 32 земље укључујући и Србију. На домаћем тржишту анализирано је 69 узорака из радњи и пекара у Новом Саду и установљено је да је највећи просечни садржај соли утврђен у белој векни, али и у хлебу од више врста житарица. У тим категоријама сваки трећи хлеб имао је висок садржај соли. Забрињавајуће је то да ниједан хлеб на нашем тржишту није био са ниским садржајем соли, показују анализе истраживања које је у Србији спровео Институт за јавно здравље Војводине у сарадњи са Градском управом за здравство Новог Сада. Иначе, ова студија је показала да је бели хлеб са највишим просечним нивоом соли узоркован у Скопљу, и то 1,42 грама соли на 100 храма хлеба, што је приближно резултату у Србији где је у белој векни установљено 1,40 грама соли. Насупрот томе, у Кини су те вредности биле најниже – само 0,65 грама соли на 100 грама хлеба. Невероватних 2,65 грама соли по порцији пронађено је у узорку хлеба у Канади, што је сланије од морске воде (2,50 грама соли на 100 милитара воде из Атлантика).
Милка Поповић: Раније истраживање Института за јавно здравље Војводине показало је да становништво Новог Сада уноси више од 12 грама соли дневно, што је два и по пута више од максимално препорученог дневног уноса за здраве особе
Стручњаци позивају да се у Србији успоставе циљне вредности за садржај соли у свим категоријама хране, посебно у хлебу који је основна животна намирница која највише доприноси укупном, иначе превеликом уносу соли.
Докторка Милка Поповић из Института за јавно здравље Војводине наглашава да се одговорност за превелики унос соли не може пребацити само на потрошаче већ да део одговорности морају преузети и произвођачи хране и владе држава прописивањем стандарда у производњи и контролом њихове примене.
– Произвођачи хлеба и даље користе непотребно велике количине соли у хлебу, иако им технолошке могућности допуштају знатно смањење. Сигурно је да можемо учинити више да помогнемо становништву да смањи унос соли и тако смањи крвни притисак и ризик од можданог и срчаног удара који су водећи узроци смртности нашег становништва – објашњава др Поповић.
Невероватних 2,65 грама соли по порцији пронађено је у узорку хлеба у Канади, што је сланије од морске воде (2,50 грама соли на 100 милитара воде из Атлантика).
Светска здравствена организација препоручује максимално 5 грама соли дневно за здраве особе. Грађани Србије дневно у просеку поједу око 210 грама хлеба и пецива, што значи да само са овим намирницама унесу више од половине максимално препорученог дневног уноса соли за здраве особе. Односно, целокупну дневну количину соли која се препоручује за особе са повишеним крвним притиском.
– Раније истраживање Института за јавно здравље Војводине показало је да становништво Новог Сада уноси више од 12 грама соли дневно, што је два и по пута више од максимално препорученог дневног уноса за здраве особе. Готово половина популације одраслих у Србији пати од повишеног крвног притиска, а у том случају се препоручује још нижи унос соли, од максимално три грама дневно – објашњава наша саговорница.
Иако је со из технолошких разлога неопходан састојак у овој намирници, његово смањење био би једноставан начин да се унос соли смањи на нивоу популације. Истраживања показују да се садржај соли у хлебу може смањити за 25 одсто у релативно кратком року, при чему потрошачи неће приметити настале промене, али ће зато имати знатне здравствене користи, кажу стручњаци и препоручују конзумирање хлеба направљеног од целог зрна.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
