Пола милиона

Влада је пре неки дан одобрила повишице од пет одсто, између осталих, и запосленима у просвети и науци. Министар просвете Зоран Лончар је једној основној школи уручио решење којим се одобрава 1.380.000 динара за уређење. Александар Вучић је обећао мајкама окупљеним у Ташмајданском парку да ће за неколико година изградити много вртића и да се више неће догодити да 4.500 малишана остане без места у обданишту. Драган Ђилас је узвратио обећањем о изградњи седам вртића у престоници. Божидар Ђелић је недавно завапио што смо једина земља у Европи у којој се у последњих 15 година смањује проценат високообразованих, док Биљана Србљановић сматра да се мора зауставити одлив мозгова из Србије.

Очигледно је да се изборна битка пренела ових дана у обданишта, школе и на факултете, које, као по правилу, политичари заборављају током остатка године. Живот, међутим, између два гласања, даје нешто другачију слику:

– из НИП-а је за ову годину више издвојено за скијалишта него за образовање,

– за последњих неколико година у Београду је изграђено само седам вртића,

– владин Фонд за младе таленте није доделио стипендије већ две школске године,

– Факултети Београдског универзитета су од свог оснивача добили само 40 одсто од оног што су тражили, а и та средства која су одобрена не исплаћују се на време,

– ни динар није дат за акредитацију факултета...

И да не заборавимо реченицу да је „за последњих десет година Србију напустило 500.000, углавном, младих стручњака”, уз ЛДП варијацију (Биљана Србљановић говори о 350.000 високообразованих за последњих 20 година).

Предизборну комбинаторику свих ових изјава, ипак, квари статистика, односно недостатак исте. Последњи званични податак о броју наших грађана на привременом раду у иностранству је из 1991. године. Тадашње процене су да је од 202.850 наших печалбара њих 6,2 одсто са факултетском дипломом. Такође, те 1991. године, статистика бележи да у Србији живи 322.888 људи са високим образовањем. Према последњем попису становништва из 2002. године, у Србији факултетску диплому има 412.000 људи. Ако се томе додају и дипломе виших школа (око 285.000), јасно је да теза о све мање становника са факултетском дипломом баш и „не пије воду”. И ту није крај.

Најсвежији податак о броју дипломираних студената је из 2006. године и он говори да је у нашој земљи те године студије завршило око 27.000 младих. Поређења ради, 2000. године дипломирало је 16.600, а десет година раније 15.368 студената. Када се подвуче црта испод броја дипломираних у ових 16 година, добија се податак да је у Србији од 1990. године диплому стекло 180.000 људи. Заиста је за размишљање одакле се извлачи она цифра од пола милиона, јер, нису ваљда сви отишли. Неко је и остао.

Моја порука изборним штабовима је следећа: када већ тражите глас, не вређајте памет. Узмите дигитроне у руке и, ако ништа друго, прелистајте сајт Завода за статистику. И дајте паре. Да вам не оде и преосталих пола милиона младих и образованих.