Трамп нема коме да остави Сирију

Истина, та је стратегија била супротна ономе што је Трамп поручивао пред изборе за председника САД 2016. Тада је оптуживао ривалку Хилари Клинтон да жели да поведе трећи светски рат сукобивши се са руским војницима у Сирији, где и они стоје уз Асада. Тада актуелном председнику Бараку Обами је приговарао да је превише упетљао Америку у сиријски конфликт, похваљујући га само за то што се уздржао од интервенције против Асада.

Недуго након што је победио Клинтонову и преузео Обамино место, Трамп је, међутим, учинио све што његов претходник никада није: бомбардовао је Асадову војну базу и руске и незваничне иранске јединице у Сирији. Потом је усвојена стратегија која подразумева дуготрајан останак Американаца у Сирији, као и план за подршку локалним Курдима, који само за ову годину, како је пренео „Дифенс ван”, предвиђа да им се да помоћ вредна 500 милиона долара и још око 300 милиона идуће године. Укупно, не много мање од билион долара је Трамп потписао само за сиријске Курде, да би се прексиноћ у Охају жалио на то САД троше билионе долара на Блиски исток, ништа не добијајући заузврат.

Једини излаз из овог Трамповог парадокса јесте ако је управо улагањем у Курде замислио да оствари оно што је такође напоменуо у Охају – да ће „препустити другим људима да се сада старају” о Сирији. У раније објављеним америчким плановима је и стварање јединица за чување границе Сирије ка Ираку и Турској, сачињених од тридесетак хиљада људи који би, изгледа, били преузети од доминантно курдских Сиријских демократских снага. Постоји проблем са евентуалном идејом да би они могли бити довољни да и без Американаца, првенствено њихове ваздушне и финансијске подршке, држе земљиште које су ослободили од ИД. Анкара се страховито опире томе да Курди контролишу област ка турској граници. Због тога је турска армија већ заузела два подручја у Сирији, најављујући да ће наставити да потискују Курде и са других територија. Без америчке помоћи, па и присуства америчких војника као гаранта да на њих нико неће пуцати, Курди ће бити изложени нападу и других актера рата, не само Турске. У томе не би превише помогло ни ако би Француска, као што се поручује из Париза да је могуће да се деси, упутила нешто људи да помогну сиријским Курдима.

Изнео је Трамп недавно, према изворима „Вашингтон поста”, још једну идеју која би могла водити томе да се један амерички савезник утврди у Сирији: предложио је Саудијској Арабији да уложи четири милијарде долара у стабилизацију области у којима су трупе САД. Саудијци имају мотив да уђу у те крајеве и пресеку пут свом непријатељу Ирану. Али, кућа Сауда нема међу сиријским милицијама никога довољно јаког да чува те области од Иранаца, Асада и Руса, чак и ако би се Курди уопште сложили са таквом помоћи, што никако није сигурно с обзиром на разлике између њих и Саудијаца, то јест сиријских милитаната под утицајем Ријада.