Tramp nema kome da ostavi Siriju
Dok su stizale vesti o pogibiji još dvojice pripadnika snaga međunarodne koalicije koja se, predvođena Amerikancima, bori protiv Islamske države (ID) u Siriji, predsednik SAD Donald Tramp je, tvrdeći da su džihadisti pred porazom, najavio skoro povlačenje trupa iz Sirije i još jednom naglavačke preokrenuo američku strategiju za rat u toj zemlji.
Možda i zbog toga što je govorio na mitingu pred izbore za predstavnika Ohaja u Kongresu – pa je osetio potrebu da se vrati obećanjima o napuštanju ratova na stranom tlu koja su mu pomogla da uđe u Belu kuću – Tramp je negirao dugoročni plan SAD za Siriju obelodanjen u januaru. Prema toj strategiji, američki vojnici, kojih je na frontu oko 2.000, ostaće u Siriji ne samo do konačnog sloma ID nego i sve dok ne bude suzbijeno širenje uticaja Irana, saveznika sirijskog predsednika Bašara el Asada.
Istina, ta je strategija bila suprotna onome što je Tramp poručivao pred izbore za predsednika SAD 2016. Tada je optuživao rivalku Hilari Klinton da želi da povede treći svetski rat sukobivši se sa ruskim vojnicima u Siriji, gde i oni stoje uz Asada. Tada aktuelnom predsedniku Baraku Obami je prigovarao da je previše upetljao Ameriku u sirijski konflikt, pohvaljujući ga samo za to što se uzdržao od intervencije protiv Asada.
Nedugo nakon što je pobedio Klintonovu i preuzeo Obamino mesto, Tramp je, međutim, učinio sve što njegov prethodnik nikada nije: bombardovao je Asadovu vojnu bazu i ruske i nezvanične iranske jedinice u Siriji. Potom je usvojena strategija koja podrazumeva dugotrajan ostanak Amerikanaca u Siriji, kao i plan za podršku lokalnim Kurdima, koji samo za ovu godinu, kako je preneo „Difens van”, predviđa da im se da pomoć vredna 500 miliona dolara i još oko 300 miliona iduće godine. Ukupno, ne mnogo manje od bilion dolara je Tramp potpisao samo za sirijske Kurde, da bi se preksinoć u Ohaju žalio na to SAD troše bilione dolara na Bliski istok, ništa ne dobijajući zauzvrat.
Jedini izlaz iz ovog Trampovog paradoksa jeste ako je upravo ulaganjem u Kurde zamislio da ostvari ono što je takođe napomenuo u Ohaju – da će „prepustiti drugim ljudima da se sada staraju” o Siriji. U ranije objavljenim američkim planovima je i stvaranje jedinica za čuvanje granice Sirije ka Iraku i Turskoj, sačinjenih od tridesetak hiljada ljudi koji bi, izgleda, bili preuzeti od dominantno kurdskih Sirijskih demokratskih snaga. Postoji problem sa eventualnom idejom da bi oni mogli biti dovoljni da i bez Amerikanaca, prvenstveno njihove vazdušne i finansijske podrške, drže zemljište koje su oslobodili od ID. Ankara se strahovito opire tome da Kurdi kontrolišu oblast ka turskoj granici. Zbog toga je turska armija već zauzela dva područja u Siriji, najavljujući da će nastaviti da potiskuju Kurde i sa drugih teritorija. Bez američke pomoći, pa i prisustva američkih vojnika kao garanta da na njih niko neće pucati, Kurdi će biti izloženi napadu i drugih aktera rata, ne samo Turske. U tome ne bi previše pomoglo ni ako bi Francuska, kao što se poručuje iz Pariza da je moguće da se desi, uputila nešto ljudi da pomognu sirijskim Kurdima.
Izneo je Tramp nedavno, prema izvorima „Vašington posta”, još jednu ideju koja bi mogla voditi tome da se jedan američki saveznik utvrdi u Siriji: predložio je Saudijskoj Arabiji da uloži četiri milijarde dolara u stabilizaciju oblasti u kojima su trupe SAD. Saudijci imaju motiv da uđu u te krajeve i preseku put svom neprijatelju Iranu. Ali, kuća Sauda nema među sirijskim milicijama nikoga dovoljno jakog da čuva te oblasti od Iranaca, Asada i Rusa, čak i ako bi se Kurdi uopšte složili sa takvom pomoći, što nikako nije sigurno s obzirom na razlike između njih i Saudijaca, to jest sirijskih militanata pod uticajem Rijada.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
