Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Скупи предизборни трикови

Скупи предизборни трикови
Данијел Цвјетићанин, Јуриј Бајец, Данило Шуковић, Миладин Ковачевић

За економисте нема дилеме – одлука о повећању плата и исплати једнократне помоћи буџетским корисницима је чист предизборни трик. Њима је смешна гаранција Мирка Цветковића, министра финансија, да раст зарада неће погурати и раст цена.

Данијел Цвјетићанин, ректор БК универзитета, објашњава да се много економских феномена може објаснити само једном речју – избори.

– То је толико очигледно да је сваки коментар сувишан. Чини ми се да се прича опет понавља. Бојим се да ће нам се због тога осладити избори, али и да ће овакво понашање скупо да нас кошта – уверен је Цвјетићанин.

Иако је његова пракса да готово никада не коментарише инфлацију, јер је уверен да и само спомињање овог економског феномена психолошки утиче на раст цена, овога пута Цвјетићанин је признао да је забринут.

– Сигурно је да ће то повећати јавну потрошњу и да ће, самим тим, притиснути и цене – казао је наш саговорник.

Јуриј Бајец, професор Економског факултета, истиче да је реч о принципу „задовољан потрошач је срећни гласач” који увек у нашим околностима „пали”.

– Немам разлога да не верујем министру Цветковићу да има пара у буџету. Али не могу ни да верујем да се то неће у некој мери одразити на раст цена. Само је питање у којој. Знам да су ова повећања последица раније постигнутих договора и да је раст зарада био планиран за мај. Ако се у обзир узме предизборна логика, јасно је зашто се пожурило. Сигурно је да због овакве одлуке неће настати хаос, али да ће то покренути и серију захтева за повећање плата запослених у приватном сектору, који ће пожелети да се угледају на своје колеге који плату добијају из буџета – навео је Бајец.

За стабилност цена робе и услуга забринут је и гувернер Радован Јелашић, коме је оваква одлука сигурно умногоме отежала посао. Чување цена, уз помоћ курса, за креаторе монетарне политике, сигурно ће бити теже.

Да се не лажемо, то је предизборна кампања, јасно је Александру Стевановићу, из Центра за слободно тржиште. Објашњење да су плате повећане због раста цена основних животних намирница, за њега „не пије воду”.

– Порасле су цене и нама који смо запослени у приватном сектору, па се ових дана питам да ли ће држава да издвоји нека средства и за раднике у приватним фирмама. Ово је просечан политички маркетинг и пре свега скуп начин прикупљања гласова. Економски феномени су сада инструменти политичке борбе – тврди наш саговорник.

Са друге стране, за Миладина Ковачевића, једног од аутора „Месечних анализа и трендова” Економског института, сада је беспредметно критиковати повећање плата буџетским корисницима.

– Ми смо још прошле године, када је буџет за 2008. годину пројектован, критиковали што је остављена могућност да се плате усклађују са растом инфлације. Залагали смо се за успостављање дисциплине над укупном масом плата, што је био и став Међународног монетарног фонда. Тада је критика и имала неког смисла, сада више нема смисла критиковати нешто што је у границама буџетских пројекција, без обзира на то што је време уочи избора – казао је Ковачевић и истакао да су овакве примедбе у сенци осеке у приливу страног капитала, која је много већи проблем. То га, каже, подсећа на ону народну „село гори, а баба се чешља”.

Данило Шуковић из Центра за економска истраживања у Институту друштвених наука, ипак, истиче да су оваква обећања крајње неукусна у актуелном политичком тренутку.

– Без обзира на то што је повећање испод стопе инфлације, оно не решава проблем. Тај новац ће да се потроши, а раст цена се неће зауставити. Зараде се повећавају кад расте продуктивност. Овако испаде да „радио не радио, свира ти радио” – навео је Шуковић. 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.