Брисел тражи српски челични отпад
Челични рат који је Доналд Трамп, амерички председник, ових дана наметнуо Кини, увођењем царине од 25 одсто на увоз челика, домаће челичане су осетиле и пре него што се затресао Вол стрит и дошло до пада берзанских индекса. Наиме, месецима већ покушавају да се одупру притисцима Европске комисије да се домаћи отпад – челик и гвожђе не извози из Србије, јер је реч о основној сировини у црној металургији која значајно доприноси расту БДП-а.
Бранко Зечевић, власник ваљаонице метала у Сремској Митровици, каже, да Европска комисија већ дуже време притиска нашу земљу погрешно тврдећи да се не издавање извозних дозвола за отпад коси са принципима Споразума о стабилизацији и придруживању.
– ССП, који је Србија потписала са ЕУ, односи се на промет робе и услуга. Пошто отпад није роба, споразум се на њега и не односи. Истовремено, Закон о управљању отпадом (усвојен 2010. и у потпуности усаглашен с ЕУ) јасно каже да само у случају да у земљи не постоје прерађивачки капацитети, отпад може да се извози. У Србији постоје прерађивачки капацитети од око 800.000 тона, а сакупи се 500.000 тона годишње. Дакле, постоји мањак отпада и прерађивачи су приморани да увозе отпад да би попунили своје капацитете, истиче наш саговорник.
Ситуација је, додаје је још гора због раније погрешне и противзаконите праксе издавања извозних дозвола на годишњем нивоу и за непостојећи отпад, због чега је из Србије у 2017. години извезено око 300.000 тона отпада, тврди он.
– Овим непримереним притисцима, ма од кога они долазили, морамо да се одупремо, иначе ћемо бити земља трећег света, са слабом индустријом и ниско плаћеном радном снагом – упозорава власник ове ваљаонице.
Упитан због чега ЕК притиска Србију, Зечевић тврди да је јавна тајна да је јак лоби у стању да покрене ЕУ до те мере да се нашој земљи упућују ултимативни захтеви који су у супротности са важећим законом.
– Сваки пут када се извезе сопствени ресурс, земља остаје без стварања нове додатне вредности, нема развоја индустрије, ни прилива пара у буџет, додатног запошљавања и нових инвестиција. Биланс у том случају изгледа овако – извезено је отпада у вредности од око 66 милиона евра, а увезено готових производа од око 241 милион (што је минус од 175 милиона и још изгубљених 120 милиона евра кроз неискоришћеност сопствених капацитета).
У Министарству екологије за „Политику” одговарају да Србија ни у ком случају није прекршили ССП, јер не постоји трговина отпадом. Управљање отпадом регулисано је Базелском конвенцијом. Имамо редовну комуникацију са ЕУ, министарство ради на усклађивању прописа са ЕУ у процесу приступања ЕУ.
Капацитети прераде отпадног гвожђа, кажу у министарству, тренутно износе око 430.000 тона у Србији са започетим процедурама за проширење на 630.000 тона. Према информацијама Агенције за заштиту животне средине, а на основу извештаја за 2016. годину, сакупљено је 474.000 тона.
Челични отпад из Србије завршава у Албанији и Македонији
Највећи део отпада из Србије извози се у земље које нису чланице Европске уније – Македонију, Албанију и Турску. Извозници су такође ослобођени и пореза на промет секундарних сировина који домаћи прерађивачи уредно плаћају, каже Бранко Зечевић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
