Дан сећања на страдање Народне библиотеке
Народна библиотека Србије обележила је јуче дан страдања здања на Косанчићевом венцу у Другом светском рату и тим поводом представила оригиналну књигу „Горесни плач” Захарија Орфелина, у чији је посед недавно дошла. Реч је о књизи за коју се сматрало да је неповратно изгубљена у бомбардовању Београда шестог априла 1941. године.
У јесен 2017. јавио се бечки антиквар Норберт Донхофер рекавши да је дошао у посед једног примерка и понудио га на продају преко амбасаде Србије у Бечу.
Представљање књиге пропраћено је изложбом свих дела Орфелина из фонда Народне библиотеке Србије, а на скупу су говорили управник Ласло Блашковић, министар културе и информисања Владан Вукосављевић, професори Зоран Пауновић и Мирјана Стефановић и песник Живорад Недељковић.
Владан Вукосављевић истакао је да су у бомбардовању Београда и Народне библиотеке 1941. погођене и уништене књиге, али су погођени и уништени и читаоци тих књига. Министарство културе ће, како је додао, издвојити средства за изградњу депоа Народне библиотеке, чиме ће се побољшати њени услови рада.
– У Нацрту стратегије развоја културе посебно је наглашено питање софтверске подршке информационом систему Србије. Тај посао је увелико у току и надамо се да ће она бити доступна свим библиотекама – рекао је Вукосављевић.
Управник Ласло Блашковић истакао је да је Народна библиотека послала 40.000 књига и часописа у размену или на поклон, за 250 страних и библиотека Срба у дијаспори, а да је фонд 132 домаће библиотеке обогаћен, напором Народне библиотеке, за 20.000 наслова.
– За потребе више од 12.000 чланова Библиотеке извршено је више од 67.000 позајмица и пружено више од 120.000 информација. Конзервирано је и рестаурирано више од 15.000 листова старе и ретке библиотечке грађе и више од 1.000 јединица некњижне грађе, укључујући у збир и фонд манастира Хиландара – рекао је Блашковић.
На скупу је истакнуто и да је један од најзначајнијих Срба и просветитеља 18. века Захарије Орфелин (1726–1785) „Горесни плач” објавио 1761. године у Бечу, у штампарији Димитрија Теодосија. Текст писан црквенословенским језиком, близак ондашњем руском, говори о судбини српског народа који је изгубио своју државу и расејао се по околним крајевима. Већ у 19. веку тај наслов представљао је праву реткост: једва да има података о томе да се налазио у српским библиотекама или бар у приватном власништву. Према наводима Народне библиотеке, постоје индиције да је тираж убрзо после штампања уништен, јер текст помиње Хабзбуршку империју и Угарску у негативном контексту. Било је немогуће да књига буде увезена међу тамошње Србе, којима је свакако и била намењена, пошто би изазвала неповољне политичке последице. Због тога је вероватно већ у то време било сачувано веома мало примерака.
Једини познати примерак који је доспео до 20. века налазио се у фонду Народне библиотеке, где је уништен у бомбардовању шестог априла 1941. године.
После тога није био познат више ниједан сачувани примерак књиге и сматрало се да је она неповратно изгубљена. Када се бечки антиквар јавио нашој амбасади, на састанку у Бечу крајем прошле године, извршена је идентификација књиге коју је антиквар показао заменику управника Народне библиотеке др Владану Тријићу и начелнику Одељења за библиографију Жарку Војновићу. Констатовано је да се заиста ради о оригиналном издању, које је први власник унеколико модификовао убацивши паралелни рукописни латински превод.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
