Dan sećanja na stradanje Narodne biblioteke

Vladan Vukosavljević istakao je da su u bombardovanju Beograda i Narodne biblioteke 1941. pogođene i uništene knjige, ali su pogođeni i uništeni i čitaoci tih knjiga. Ministarstvo kulture će, kako je dodao, izdvojiti sredstva za izgradnju depoa Narodne biblioteke, čime će se poboljšati njeni uslovi rada.

– U Nacrtu strategije razvoja kulture posebno je naglašeno pitanje softverske podrške informacionom sistemu Srbije. Taj posao je uveliko u toku i nadamo se da će ona biti dostupna svim bibliotekama – rekao je Vukosavljević.

Upravnik Laslo Blašković istakao je da je Narodna biblioteka poslala 40.000 knjiga i časopisa u razmenu ili na poklon, za 250 stranih i biblioteka Srba u dijaspori, a da je fond 132 domaće biblioteke obogaćen, naporom Narodne biblioteke, za 20.000 naslova.

– Za potrebe više od 12.000 članova Biblioteke izvršeno je više od 67.000 pozajmica i pruženo više od 120.000 informacija. Konzervirano je i restaurirano više od 15.000 listova stare i retke bibliotečke građe i više od 1.000 jedinica neknjižne građe, uključujući u zbir i fond manastira Hilandara – rekao je Blašković.

Na skupu je istaknuto i da je jedan od najznačajnijih Srba i prosvetitelja 18. veka Zaharije Orfelin (1726–1785) „Goresni plač” objavio 1761. godine u Beču, u štampariji Dimitrija Teodosija. Tekst pisan crkvenoslovenskim jezikom, blizak ondašnjem ruskom, govori o sudbini srpskog naroda koji je izgubio svoju državu i rasejao se po okolnim krajevima. Već u 19. veku taj naslov predstavljao je pravu retkost: jedva da ima podataka o tome da se nalazio u srpskim bibliotekama ili bar u privatnom vlasništvu. Prema navodima Narodne biblioteke, postoje indicije da je tiraž ubrzo posle štampanja uništen, jer tekst pominje Habzburšku imperiju i Ugarsku u negativnom kontekstu. Bilo je nemoguće da knjiga bude uvezena među tamošnje Srbe, kojima je svakako i bila namenjena, pošto bi izazvala nepovoljne političke posledice. Zbog toga je verovatno već u to vreme bilo sačuvano veoma malo primeraka.

Jedini poznati primerak koji je dospeo do 20. veka nalazio se u fondu Narodne biblioteke, gde je uništen u bombardovanju šestog aprila 1941. godine.
Posle toga nije bio poznat više nijedan sačuvani primerak knjige i smatralo se da je ona nepovratno izgubljena. Kada se bečki antikvar javio našoj ambasadi, na sastanku u Beču krajem prošle godine, izvršena je identifikacija knjige koju je antikvar pokazao zameniku upravnika Narodne biblioteke dr Vladanu Trijiću i načelniku Odeljenja za bibliografiju Žarku Vojnoviću. Konstatovano je da se zaista radi o originalnom izdanju, koje je prvi vlasnik unekoliko modifikovao ubacivši paralelni rukopisni latinski prevod.