Дарко Танасковић чека одлуку о разрешењу

Амбасадор Танасковић би се, да је на дужности остао пун мандат четири године, у земљу вратио у фебруару следеће године. Наиме, влада је одлуку о његовом именовању донела у септембру 2014, а на дужност је ступио у фебруару 2015. године.

По процедури која је предвиђена у оваквим случајевима, влада би требало да донесе одлуку којом предлаже његов опозив, затим председник потписује указ о опозиву и амбасадор добија месец дана да се спакује и врати у земљу. Дакле, Танасковић би се врло брзо могао наћи у Београду, наравно уколико влада овај његов захтев буде одмах ставила у процедуру. 

У протекле три и по године, од када је на челу мисије при Унеску, амбасадор Танасковић, уз МСП и Владу Србије, водио је велику битку да Косово не постане део ове организације Уједињених нација.

Приштини је то замало измакло у новембру 2015. године, када јој је недостајало свега три гласа. Међутим, прошле године су, и пре одржавања Генералне конференције у новембру, одустали од кандидатуре јер је било јасно да неће имати довољну подршку за учлањење.     

Још је рано за било какве спекулације ко би могао да замени Танасковића, али чак и да му се не нађе наследник, не би било први пут да Србија у неком периоду нема свог представника при Унеску. То је био случај после смрти једног од најистакнутијих амбасадора при овој организацији Драгољуба Најмана, који је 2007. године преминуо у Паризу.

Све до 2009. и постављења Зорице Томић, Србија није имала шефа мисије при Организацији УН за науку, образовање и културу. Најман је, иначе, цео радни век провео у Унеску и сматран је једном од најутицајнијих личности у овој организацији. Био је амбасадор СРЈ, па затим СЦГ и Србије при Унеску.

Празнина у амбасадорској столици наступила је и 2013. после опозива Зорице Томић. Београд тамо није имао свог представника све до 2015, када је на дужност ступио Дарко Танасковић, који је иначе био и члан Мешовите комисије задужене за питање живота и дела надбискупа Алојзија Степинца.