Пао „супергалеб”, пилот погинуо
У удесу авиона Г-4 „супергалеб” Војске Србије, који се око 9.50 часова срушио код Ковачице, погинуо је пилот мајор Роберт Калоци, док је пилот мајор Александар Матић повређен и опоравља се у Војномедицинској академији. Пилоти су непосредно пре удара авиона у њиву успели да се катапултирају, али је Калоци ипак настрадао, а после обдукције ће се знати да ли приликом удара у тло због неефикасног отварања падобрана или услед повреда задобијених приликом напуштања летелице. Мајор Калоци је иза себе оставио супругу и сина.
Ови пилоти радили су у Центру за летна испитивања Техничког опитног центра, институцији која по природи ствари ангажује најбоље обучене летаче. Министарство одбране саопштило је да су били на „редовном тренажном лету”, дакле није реч о испитивању нове опреме или авиона после поправки.
Забрињава то што је ово други удес авиона Г-4 са фаталним исходом у року од годину дана. Потпуковник Ненад Ћулибрк и капетан Дејан Пандуровић погинули су 7. априла 2017. године у паду „супергалеба” код села Слатина у близини Шапца. У оба случаја медији су пренели изјаве сведока који су рекли да је пре пада авиона одједном престао звук мотора.
„Био сам код куће када се зачуо престанак рада мотора авиона”, пренели су медији једно сведочење после пада „супергалеба” код Ковачице.
Танјуг је пренео изјаву неименованог службеника општине Ковачица да му све више деловало као принудно слетање, него као пад летелице.
Да ли је мотор Г-4 престао да ради, након чега су пилоти покушали да авион, управљајући њиме као једрилицом, усмере ван насеља? Говоре ли изјаве сведока у оба случаја да нешто није у реду са времешним моторима „супергалеба”?
У недостатку конкретних информација, а кад је реч о удесу код Ковачице за то је још рано, може само да се нагађа. Мајор Матић свакако ће бити кључни сведок приликом утврђивања узрока ове несреће.
Пилоте из Техничког опитног центра већ је задесила слична трагедија. Било је то 26. септембра 2012. године, кад је приликом пада „ласте” у Новој Пазови погинуо мајор Горан Савић, док је други пилот повређен приликом доскока падобраном.
Школско-борбени авион Г-4, ако се анализира вишедеценијски историјат употребе, важи за поуздану летелицу. Ове летелице производила је фабрика „Соко” у Мостару, већина је из осамдесетих година прошлог века, а „најмлађи” примерци су из 1991. године. Намењен је обуци, али и гађању циљева на земљи топом, бомбама и ракетним зрнима, за шта је и употребљаван у ратовима на простору бивше Југославије. Војска Србије данас има око 20 авиона овог типа, размештених у јединицама РВ и ПВО на аеродромима у Батајници и Лађевцима.
Авиони стари тридесетак година нису реткост у ваздухопловствима широм света и уз квалитетно одржавање могу се успешно користити. Србија је недавно набавила „мигове 29” старе око 30 година, а Хрватска је уговорила куповину њихових „вршњака” Ф-16. Обе земље најављују да ће их, после модернизације, користити деценију-две.
И модернизација Г-4 је дужи низ година била жеља војске. Није одбачена, али је приоритет дат модернизацији „орла”, као наменског борбеног авиона за напад на циљеве на земљи. Пре несрећа код Ковачице и Слатине, претходни пад „супергалеба” забележен је још 2008. године на аеродрому у Батајници, и то приликом увежбавања пилота за наступ на аеромитингу, под околностима које се разликују од оних у последња два случаја.
Удес код Ковачице је трећи пад војног авиона који се догодио на подручју Баната у новијој прошлости. Код Баранде се 2008. године срушио „орао”, али је пилот успео да се катапултира и безбедно приземљи падобраном. На аеродрому у Ковину 2000. године, приликом пада „утве 75”, погинула су двојица пилота.
После удеса војних авиона или хеликоптера, технички узрок несреће утврђује комисија РВ и ПВО. По правилу, друга комисија утврђује да ли су поштоване све процедуре. Комисије своје извештаје достављају меснонадлежном тужилаштву, које утврђује да ли за ове трагедије постоји нечија кривична одговорност.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
