Старо пријатељство за нову будућност

– Пу­но ра­ди­мо на по­љу кул­ту­ре, про­мо­ви­ше­мо фран­цу­ске до­га­ђа­је, од ко­јих су не­ки тра­ди­ци­о­нал­ни, као што је, ре­ци­мо, так­ми­че­ње за фран­ко­фо­ну пе­сму, ко­је се ор­га­ни­зу­је од са­мог осни­ва­ња ин­сти­ту­та. Так­ми­че­ње се одр­жа­ва на на­ци­о­нал­ном ни­воу, та­ко да се при­ја­вљу­ју де­ца из це­ле Ср­би­је ко­ја же­ле да пе­ва­ју на фран­цу­ском је­зи­ку. Прет­ход­но има­мо че­ти­ри ре­ги­о­нал­не се­лек­ци­је – у Бе­о­гра­ду, Кла­до­ву, Ни­шу и Но­вом Са­ду, а фи­нал­но так­ми­че­ње је у Ни­шу. Тра­ди­ци­о­нал­но обе­ле­жа­ва­мо и пра­зник му­зи­ке. То смо ви­де­ли од Фран­цу­за ко­ји су по­че­ли да сла­ве тај пра­зник на пред­лог та­да­шњег ми­ни­стра кул­ту­ре да сва­ког 21. ју­на обе­ле­же по­че­так ле­та. Му­зи­ча­ри из­ла­зе на ули­це и сви­ра­ју. Ми у Ни­шу, је­ди­ни у Ср­би­ји, тра­ди­ци­о­нал­но сла­ви­мо тај пра­зник у парт­нер­ству са свим кул­тур­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма у гра­ду и увек, по­ред до­ма­ћих му­зи­ча­ра, има­мо не­ку гру­пу из Фран­цу­ске – на­во­ди Ва­ле­ри­ја Вој­но­вић.

Че­ти­ри пу­та го­ди­шње пу­бли­ка има при­ли­ке да ви­ди по че­ти­ри фран­цу­ска фил­ма. Ин­сти­тут ор­га­ни­зу­је раз­не из­ло­жбе, а са­да се при­пре­ма из­ло­жба по­во­дом сто­го­ди­шњи­це Ве­ли­ког ра­та. Тра­ди­ци­о­нал­ни су и Мо­ли­је­ро­ви да­ни. У окви­ру ове ма­ни­фе­ста­ци­је, сва­ке го­ди­не у Ниш до­ђе пи­сац ко­ји је у Фран­цу­ској до­био Гон­ку­ро­ву на­гра­ду. Про­мо­ви­ше сво­ју књи­гу, ор­га­ни­зу­је се три­би­на о књи­зи или не­кој дру­гој ак­ту­ел­ној те­ми. На­ша са­го­вор­ни­ца ис­ти­че бли­ску са­рад­њу са На­род­ном би­бли­о­те­ком „Сте­ван Сре­мац”, на чи­јем плат­ном спи­ску су и не­ке рад­ни­це ин­сти­ту­та. Ка­да је реч о ру­ко­во­ђе­њу, пре­ко Ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је во­лон­те­ра до­ла­зи ди­рек­тор­ка из Фран­цу­ске ко­ју пла­ћа та зе­мља.

– Има­мо кон­цер­те фран­цу­ских му­зи­ча­ра или фран­ко­фо­них бен­до­ва из Ср­би­је, у ви­ше на­вра­та по­ве­зи­ва­ли смо кул­тур­не уста­но­ве и до­га­ђа­је, као што је од­ла­зак хо­ра и жен­ског хо­ра Сту­дент­ског кул­тур­ног цен­тра из Ни­ша у Бел­фор у Фран­цу­ској. По­себ­но бих ис­та­кла ра­ди­о­ни­це фран­цу­ског је­зи­ка са лек­то­ри­ма ко­ји до­ла­зе из Фран­цу­ске. Тре­нут­но има­мо по јед­ног лек­то­ра у Ни­шу и Пи­ро­ту ко­ји одр­жа­ва­ју бес­плат­не ра­ди­о­ни­це у свим шко­ла­ма на ју­гу Ср­би­је ко­је су за­ин­те­ре­со­ва­не за то – до­да­је на­ша са­го­вор­ни­ца.

Ру­ко­во­ди­лац ин­сти­ту­та Ма­ри­он Вио, ко­ја је го­ди­ну и по да­на у Ни­шу, на­гла­ша­ва зна­чај са­рад­ње са ло­кал­ним уста­но­ва­ма. 

– Функ­ци­о­ни­ше­мо та­ко што све до­га­ђа­је ор­га­ни­зу­је­мо у са­рад­њи са срп­ским ло­кал­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма. Та­ко до­ла­зи до ме­ша­ња два на­ро­да. На при­мер, ини­ци­ја­ти­ва за так­ми­че­ње за фран­ко­фо­ну пе­сму по­те­кла је од Сту­дент­ског кул­тур­ног цен­тра у Ни­шу. Не мо­же­мо да функ­ци­о­ни­ше­мо јед­ни без дру­гих. При­мер је и умет­ни­ца и ар­хи­тек­та Алек­сан­дра Ми­рић чи­ја ће из­ло­жба би­ти отво­ре­на у Офи­цир­ском до­му, по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња пет­на­е­сто­го­ди­шњи­це ра­да Фран­цу­ског ин­сти­ту­та. На­и­ме, она је­ди­на из Ср­би­је има док­то­ра­те и срп­ског и фран­цу­ског фа­кул­те­та – ка­же Ма­ри­он Вио. На­и­ме, Алек­сан­дра је сте­кла зва­ње док­то­ра ар­хи­тек­ту­ре на Уни­вер­зи­те­ту у Ни­шу и зва­ње док­то­ра ар­хе­о­ло­ги­је на Уни­вер­зи­те­ту Ли­он 2 у Фран­цу­ској.

У по­не­де­љак 16. апри­ла, у Офи­цир­ском до­му у Ни­шу би­ће ор­га­ни­зо­ван град­ски фо­рум на те­му „Ср­би­ја и Фран­цу­ска: ста­ро при­ја­тељ­ство за но­ву бу­дућ­ност“, на ко­јем ће го­во­ри­ти ам­ба­са­дор Фран­цу­ске у Ср­би­ји Фре­де­рик Мон­до­ло­ни, гра­до­на­чел­ник Ни­ша Дар­ко Бу­ла­то­вић и Алек­сан­дра Ми­рић, чи­ја ће из­ло­жба сли­ка „Ме­рак“ би­ти отво­ре­на до 23. апри­ла. Би­ће отво­ре­на и из­ло­жба фо­то­гра­фи­ја „15 го­ди­на по­сто­ја­ња Фран­цу­ског ин­сти­ту­та у Ни­шу“.