Жуте кише стижу с југовином

Аутомобили Београђана осванули су јуче ујутро под траговима жутих, крупних, прљавих капи. Прогностичари за ту обојену кишу кажу да је могућа и данас и сутра. Други пут заредом у априлу ове године иста слика: после ноћног пролећног пљуска возила, али и прозори зграда у главном граду и околним насељима јутро су дочекали окупани необичном обојеном кишом.

Неретке су појаве жутих падавина на нашем поднебљу и оне се дешавају када смо под утицајем ваздушних струјања из Средоземља и Африке, углавном њеног северног дела, објаснио је Недељко Тодоровић, метеоролог РХМЗС-а. Појаву сахарског песка прати служба наше националне хидрометеоролошке куће и прогнозира његову концентрацију у ваздуху, каже Горан Пејановић, помоћник директора Националног центра за климатске промене.

– Срећом, на нашем подручју сахарске падавине могу да се посматрају само као занимљивост и природни феномен јер до нас стижу мале, нешкодљиве концентрације, до стотину микрограма честица песка по кубном метру. Песак у атмосфери у земљама близу пустиња може да буде опасан за авионски саобраћај и здравље људи, као што је то у западној Африци. Јер, тамо се у ваздуху концентрише и по хиљаду микрограма по кубном метру, што буквално гуши људе и приземљује авионе.

Пустињску кишу овде можемо да очекујемо углавном када је у нашим крајевима топло, или како би се то стручно рекло када нашим подручјем преовладавају јужна ваздушна струјања из Средоземља и Африке.

То је природна појава у којој могу да се јаве и падавине најнеобичнијих боја: црвене, смеђе, зелене па и црне, прича Тодоровић, наводећи да су у нашем поднебљу пустињске падавине углавном жуте. Нема поузданих доказа како настају тако чудно обојене кишне капи, али има више хипотеза на ту тему.

Једна говори да се ради о бојама насталим хемијским реакцијама подстакнутим честицама са тла, а друга да у бојењу кише могу да учествују и честице са Сунца. Ипак, једно је јасно: кишу боје југовина и песак из Африке.