Музеји пуни као плаже

Не само Праг или Амстердам, већ и Београд постаје пример како се градски туризам развија у целој Европи. Од двадесет најпосећенијих градова света девет је са Старог континента, у врху су Лондон са посетом од двадесет милиона туриста годишње и Париз са осамнаест милиона, више од Њујорка и Дубаија.

У Београду је, према подацима из фебруара регистровано 12 одсто више туриста него у истом месецу прошле године. Од укупно 56.000 гостију који су у том месецу боравили у српској престоници, страних је било 45.000, за 13 одсто више, и 11.000 домаћих гостију, што је пораст од осам процената, наводи се у саопштењу Туристичке организације Београда.

У прошлој години Београд је посетило нешто више од милион гостију који су остварили два милиона и двеста хиљада ноћења. У главном граду се бележи непрестани раст броја туриста последњој деценији од од 10 до 20 одсто на годишњем нивоу.

– Градови су постали најважнија врста туристичких дестинација јер нуде обиље историјских, културних и забавних садржаја, а све то на релативно малом простору што олакшава обилазак – каже др Бранислав Работић, професор Више туристичке школе који истиче да је овај феномен настао седамдесетих година прошлог века и све је масовнија појава.

Како је Праг доспео на листу најпосећенијих градова свету, међу топ 20? Да ли су само историјски споменици и раскошна архитектура били довољни за више од шест милиона туриста годишње који чине да је сваки десети становник главног града Чешке запослен у туризму?

– Сваког месеца у Прагу одржи се више хиљада разноврсних догађаја, од културе до спорта. Веома популарни су и фестивали класичне музике као на пример Прашки пролећни фестивал или Дворжакови дани. У „Фолксвагеновом” маратону сваке године учествује око 10.000 тркача. Људи воле да дођу у Праг не би ли уживали у светски познатим божићним маркетима, који су у врху скоро сваке листе најбољих зимских и божићних догађаја и дестинација – открива Барбора Хруба из Туристичке организације Прага, са којом смо разговарали током недавног боравка у овом граду, у организацији делегација Европске уније у Србији и Британског савета.

Град доста улаже у инфраструктуру и друге пројекте, а вођен је геслом:,, Ако становници воле град и туристи ће.”

Није све савршено, примедби има и у највећем броју се односе на превисоке услуге таксија, преваре у мењачницама и високе казне за карте јавног превоза које нису биле правилно оверене.

–У последње три године окренули смо се гастрономији Прага. Одржане су три кампање праћене вебсајтовима, књигама-водичима на тему пива, вина и кафе културе Прага. Све три су оствариле огроман успех –наводи Барбора Хруба и додаје да у Прагу број туриста достиже границу када не сме више расти да би чешка престоница могла да функционише. Та пренатрпаност постаје проблем и у Барселони и Амстердаму.

Да ли би Београд могао да научи нешто од европских градова који су познати као велике туристичке дестинације? Ми још не можемо бити у рангу Барселоне или Прага, али потенцијали престонице су конгресни туризам и још боље представљање онога што је наша особеност.

Јелена Станковић из Туристичке организације Београда каже да наш главни град као регионалан центар може да се пореди са Загребом и Љубљаном.

– Београд је привлачна туристичка дестинација, са мноштвом аутентичних туристичких атракција, град богате историје, културе, традиције, са веома богатим календаром догађаја. Велика предност Београда у односу на друге европске дестинације јесте безбедност, добра туристичка инфраструктура, растући хотелско-угоститељски сектор – каже Јелена Станковић.

Ми немамо могућности за вишемилионске иностране посете, али ипак привлачимо туристе за разноразне манифестације, међу којима су новогодишњи и божићни празници.

Можда би се убудуће у туристичкој понуди могла наћи и јулијанска нова година као особеност Београда и целе Србије у односу на Европу.