Грчка ишчекује пресуду поверилаца

Она подржава грчке напоре и подвлачи да ММФ више од Атине не тражи додатне рестриктивне мере расхода и сматра да ће се Грчка вратити високим стопама раста 2023. године, када циљеви за примарни суфицит буду смањени. Лагардова очекује да ће већ ове године привредни раст Грчке достићи два одсто и 1,8 процената наредне године.

Очекује се и формирање коначног става ММФ-а око грчког дуга, што би могло да значи да ће ММФ ипак учествовати у програму помоћи, стављајући Атини на располагање 1,6 милијарди евра.

Још увек су присутна мишљења да ће Грчкој бити потребан нови аранжман са кредиторима из еврозоне када 20. августа изађе из актуелног пакета помоћи. На тај начин би се, сматрају повериоци, осигурао наставак реформи и очување буџетске дисциплине.

Европски комесар за економска питања Пјер Московиси искључује могућност евентуалног продужавања финансијске помоћи и верује да 20. август као датум краја програма остаје на снази. Он истовремено  наглашава да ће морати да се договори аранжман који ће бити на снази после завршетка трећег програма помоћи како би се реформе и фискалне мере наставиле и наредних година.

Немачки медији, опет, пишу да, иако грчка влада сматра да ће то бити крај надзора над домаћим финансијама, кредитори планирају да продуже програм. Јер, они брину да ће Атина поново имати проблеме из којих неће моћи да се извуче јер је уговорила да од 2019. позајми више од 200 милијарди евра кроз три узастопна пакета помоћи.

Премијер Алексис Ципрас и даље уверава нацију да се Грчка „налази у финишу чистог изласка из финансијске зависности од помоћи кредитора, да самостални пут наставља без кредитне линије подршке и без нових тешких обавезивања за земљу и народ”.

То значи, по његовим речима, да Грчка може да се нада привредном опоравку од 20. августа, када се завршава трећи пакет финансијске помоћи. Он је у себи садржао више од стотину тешких реформи, од којих један део и даље није испуњен, док ће остатак бити запамћен по драстичним мерама штедње, смањењу пензија и до 30 посто, кресању плата и социјалних бенефиција, делимичном смањењу броја незапослених, али не и дуга, који и даље не пада испод „зачаране” своте од 320 милијарди евра. Тренутно, 48 одсто становништва или 5,1 милион Грка живи испод прага сиромаштва и има 328 евра месечно. Око 1,5 милиона Грка живи у условима крајњег сиромаштва, односно, месечно добија 182 евра. Према писању листа „Та Неа”, треба очекивати да ће наредне године, у склопу мера које је влада договорила са кредиторима, доћи до још већег сиромаштва. Додатно се од 2019. пензије умањују за 18 до 30 процената, али се смањује и неопорезивани порески минимум.

У протеклим годинама остварен је мали примарни суфицит, укупни дуг је наставио да расте за око 10 одсто и зауставио се на 180 процената БДП-а. По оцени економиста, погрешно је било веровање да је спас само у смањењу дефицита јер се показало да је то довело до дубоке рецесије. Први и други пакет помоћи није помогао јер реформе које су захтеване нису спроведене или се са њима каснило. Укупна политичка и социјална ситуација довели су 2015. Грчку у односима са кредиторима малтене до „грегзита”.