Grčka iščekuje presudu poverilaca

Ona podržava grčke napore i podvlači da MMF više od Atine ne traži dodatne restriktivne mere rashoda i smatra da će se Grčka vratiti visokim stopama rasta 2023. godine, kada ciljevi za primarni suficit budu smanjeni. Lagardova očekuje da će već ove godine privredni rast Grčke dostići dva odsto i 1,8 procenata naredne godine.

Očekuje se i formiranje konačnog stava MMF-a oko grčkog duga, što bi moglo da znači da će MMF ipak učestvovati u programu pomoći, stavljajući Atini na raspolaganje 1,6 milijardi evra.

Još uvek su prisutna mišljenja da će Grčkoj biti potreban novi aranžman sa kreditorima iz evrozone kada 20. avgusta izađe iz aktuelnog paketa pomoći. Na taj način bi se, smatraju poverioci, osigurao nastavak reformi i očuvanje budžetske discipline.

Evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi isključuje mogućnost eventualnog produžavanja finansijske pomoći i veruje da 20. avgust kao datum kraja programa ostaje na snazi. On istovremeno  naglašava da će morati da se dogovori aranžman koji će biti na snazi posle završetka trećeg programa pomoći kako bi se reforme i fiskalne mere nastavile i narednih godina.

Nemački mediji, opet, pišu da, iako grčka vlada smatra da će to biti kraj nadzora nad domaćim finansijama, kreditori planiraju da produže program. Jer, oni brinu da će Atina ponovo imati probleme iz kojih neće moći da se izvuče jer je ugovorila da od 2019. pozajmi više od 200 milijardi evra kroz tri uzastopna paketa pomoći.

Premijer Aleksis Cipras i dalje uverava naciju da se Grčka „nalazi u finišu čistog izlaska iz finansijske zavisnosti od pomoći kreditora, da samostalni put nastavlja bez kreditne linije podrške i bez novih teških obavezivanja za zemlju i narod”.

To znači, po njegovim rečima, da Grčka može da se nada privrednom oporavku od 20. avgusta, kada se završava treći paket finansijske pomoći. On je u sebi sadržao više od stotinu teških reformi, od kojih jedan deo i dalje nije ispunjen, dok će ostatak biti zapamćen po drastičnim merama štednje, smanjenju penzija i do 30 posto, kresanju plata i socijalnih beneficija, delimičnom smanjenju broja nezaposlenih, ali ne i duga, koji i dalje ne pada ispod „začarane” svote od 320 milijardi evra. Trenutno, 48 odsto stanovništva ili 5,1 milion Grka živi ispod praga siromaštva i ima 328 evra mesečno. Oko 1,5 miliona Grka živi u uslovima krajnjeg siromaštva, odnosno, mesečno dobija 182 evra. Prema pisanju lista „Ta Nea”, treba očekivati da će naredne godine, u sklopu mera koje je vlada dogovorila sa kreditorima, doći do još većeg siromaštva. Dodatno se od 2019. penzije umanjuju za 18 do 30 procenata, ali se smanjuje i neoporezivani poreski minimum.

U proteklim godinama ostvaren je mali primarni suficit, ukupni dug je nastavio da raste za oko 10 odsto i zaustavio se na 180 procenata BDP-a. Po oceni ekonomista, pogrešno je bilo verovanje da je spas samo u smanjenju deficita jer se pokazalo da je to dovelo do duboke recesije. Prvi i drugi paket pomoći nije pomogao jer reforme koje su zahtevane nisu sprovedene ili se sa njima kasnilo. Ukupna politička i socijalna situacija doveli su 2015. Grčku u odnosima sa kreditorima maltene do „gregzita”.