Србија лежи на туристичкој империји
Одржавање Лимес конгреса у септембру биће изузетан догађај не само за овдашњу археологију већ и за учеснике. Овај скуп научника и истраживача, који проучавају пограничне области Римске империје, популарно се назива „археолошка олимпијада” (одржава се на три године), а Србија, тачније наш Археолошки институт, први пут ће бити домаћин. Крем светске археологије биће угошћен на локалитету Виминацијум, 14 километара од Пожаревца, где је у време Римског царства био велики војни логор и једно време главни град провинције Горња Мезија.
Учесници ће бити смештени у десет барака идентичних онима у каквим су боравили римски легионари. Као и војници најдуговечније империје у историји, спаваће у собама са по шест кревета. Комплекс „конгресне касарне” имаће и централни трг, две дворане за дебате и велику трпезарију, у каквој су обедовали римски војници.
Скуп на коме ће бити између 650 и 1.000 учесника са свих пет континената својеврсна је позлата јубилеја – 70 година рада – који је Археолошки институт лане прославио.
Током тих седам деценија, његови сарадници заслужни су за откривање и систематска истраживања значајних локалитета из праисторије, антике и средњег века. Најдрагоценији део те ризнице су остаци Римске империје, који би, као туристички ресурс, могли да постану благо и у ововремском значењу те речи.
„Читава Европа је премрежена тематским историјским туристичким рутама. Илустрације ради, само у Немачкој постоји 400.000 људи који су редовни ’ходочасници’ на таквим походима. То је огроман потенцијал. Зато већ скоро десет година заговарамо идеју да свету понудимо програм ’Путевима римских императора’”, каже др Миломир Кораћ, директор Археолошког института. Он подсећа да је на тлу данашње Србије рођено 18 римских царева, више од петине од укупног броја. Туристичка рута дугачка 600 километара, од Сирмијума, односно Сремске Митровице, до Царичиног града код Лебана, повезала би десетак најважнијих тачака античке заоставштине, међу којима су Сингидунум, Виминацијум, Наисус, царска палата Феликс Ромулијана у близини Зајечара, утврђење Дијана код Кладова...
Пример како би све то могло и требало да изгледа управо је Виминацијум, дијамант међу пројектима института. Тамошњи археолошки парк спада међу десет најлепших у Европи, а лане је угостио рекордних 100.000 посетилаца. Локалитет од око 450 хектара је не само елдорадо за истраживаче и љубитеље археологије већ и место одржавања стручних скупова, културних и образовних програма. Тако ће се и објекти за учеснике Лимес конгреса након завршетка скупа преобразити у едукативни „римски дечји камп”. Осим напајања духа новим знањима, клинци ће челичити тело у оближњем „авантура парку”, чији ће делови бити налик полигонима за обуку легионара.
Како истиче др Миомир Кораћ, који је и руководилац пројекта Виминацијум, да би археолошки локалитет уједно био и туристичка дестинација, мора да испуњава пет услова.
„Прво, да буде отворен током читаве године. Друго, да има барем један наткривени објекат који би примао посетиоце и када је лоше време. Треће, водичи морају да знају енглески и да о локалитету казују надахнуто и занимљиво. Четврто, ако хоћете масовне посете, морате да имате барем 10 тоалета. И пето, сувенирница је неизоставна. А пре свега овог, нужно је да на путевима до одредишта нема рупа на асфалту и, једнако важно, да дуж друма не буде смећа”, наглашава директор Археолошког института.
За велику популацију туриста заљубљеника у археологију Србија је још увек „terra incognita”, што се никако не би могло рећи за људе од струке. О томе сведоче многи регионални и међународни пројекти у које је институт укључен. Истраживања Царичиног града деценијама се обављају заједно с археолозима из Француске и Немачке, а од прошле године наши и аустралијски стручњаци садејствују на локалитету Глац код Сремске Митровице, где се претпоставља да се под земљом налази летњиковац римског цара Максимијана Херкула.
Крајем јуна, у Србију долази тим археолога из америчке Националне фондације за науку (NSF), чији је годишњи буџет 7,5 милијарди долара, да би на терену проценили који наши локалитети могу бити од глобалног значаја.
„Представићемо им и наш научни потенцијал, циљ нам је да младе истраживаче повежемо са светским ауторитетима у области археологије. И кадрови су наше велико благо, то потврђује чињеница да смо са седам до десет радова присутни на сваком значајном међународном конгресу из античке археологије”, закључује др Миомир Кораћ.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
