Турски лукови и стреле у Дому војске

У Ве­ли­кој га­ле­ри­ји До­ма Вој­ске Ср­би­је у понедељак ће би­ти отво­ре­на из­ло­жба по­све­ће­на ве­шти­ни ко­ја је тра­ди­ци­о­нал­но не­го­ва­на у Тур­ској, ко­ја се и да­нас по­шту­је и на ко­ју, као пре­по­зна­тљив део тур­ске ба­шти­не, ње­ни по­што­ва­о­ци пла­ни­ра­ју и у бу­дућ­но­сти на раз­ли­чи­те на­чи­не да под­се­ћа­ју – реч је о стре­ли­чар­ству. Об­је­ди­ње­ни под на­зи­вом „Ке­ман­кеш”, ве­ли­ки број ар­те­фа­ка­та по­све­до­чи­ће о исто­ри­ја­ту тур­ског стре­ли­чар­ства, али и по­себ­ном на­чи­ну из­ра­де лу­ко­ва и стре­ла по ко­ји­ма је ова зе­мља би­ла по­зна­та по­себ­но у осман­ском и сел­џуч­ком до­бу. 

Ор­га­ни­зо­ва­ни у не­ко­ли­ко це­ли­на, екс­по­на­ти ко­ји при­па­да­ју јед­ном од нај­е­лит­ни­јих сег­ме­на­та тур­ске ци­ви­ли­за­ци­је, пре­у­зе­ти су из Ме­тро­по­ли­тан­ске оп­шти­не Ис­тан­бул као и из при­ват­них ко­лек­ци­ја. Ку­стос Мех­мед Лут­фи Шен об­ја­шња­ва да изложба ука­зу­је и на од­нос на­ша два на­ро­да ко­ји су би­ли про­тив­ни­ци али по­сле и са­рад­ни­ци, по­себ­но с об­зи­ром на то да се де­ша­ва на про­сто­ру ода­кле је по­ре­клом ве­ли­ки ве­зир Мех­мед па­ша Со­ко­ло­вић.

– Пред по­се­ти­о­ци­ма ће се на­ћи ори­ги­нал­ни при­мер­ци оруж­ја – лу­ко­ви, стре­ле, шти­то­ви, штит­ни­ци за згло­бо­ве, фу­тро­ле за чу­ва­ње лу­ко­ва и стре­ла, као и број­на пра­те­ћа опре­ма. По­тру­ди­ли смо се да по­дроб­но пре­при­ча­мо све фа­зе из­ра­де лу­ко­ва и раз­не ти­по­ве тог пред­ме­та, као што је онај на­зван „пу­та” ко­ји је слу­жио за га­ђа­ње ме­те, или онај под име­ном „ке­па­зе” чи­ја је на­ме­на би­ла ве­жба у по­љу. На панoима смо обра­ти­ли па­жњу на др­во од ко­јег је пра­вље­но оруж­је, али и на ви­ше вр­ста стре­ла. По­себ­ност је то што су на­ши лу­ко­ви пра­вље­ни из не­ко­ли­ко де­ло­ва и што су би­ли ма­њи од оних ко­је су кон­стру­и­са­ли дру­ги на­ро­ди, али по сна­зи ја­чи, док су стре­ле, та­ко­ђе, би­ле ма­њих ди­мен­зи­ја, али аеро­ди­на­мич­ни­је – при­ча Лут­фи Шен, до­да­ју­ћи да спе­ци­јал­ну по­сла­сти­цу чи­ни пр­сте­ње ко­је су стре­ли­ча­ри но­си­ли на пал­цу и ко­је се ко­ри­сти­ло у па­ру уз штит­ник за зглоб, а слу­жи­ло је за пре­ци­зни­је и сна­жни­је ода­пи­ња­ње стре­ле. Је­дан од њих из сел­џуч­ког до­ба пре­ми­јер­но ће би­ти при­ка­зан упра­во у Бе­о­гра­ду.