Турски лукови и стреле у Дому војске
У Великој галерији Дома Војске Србије у понедељак ће бити отворена изложба посвећена вештини која је традиционално негована у Турској, која се и данас поштује и на коју, као препознатљив део турске баштине, њени поштоваоци планирају и у будућности на различите начине да подсећају – реч је о стреличарству. Обједињени под називом „Кеманкеш”, велики број артефаката посведочиће о историјату турског стреличарства, али и посебном начину израде лукова и стрела по којима је ова земља била позната посебно у османском и селџучком добу.
Организовани у неколико целина, експонати који припадају једном од најелитнијих сегмената турске цивилизације, преузети су из Метрополитанске општине Истанбул као и из приватних колекција. Кустос Мехмед Лутфи Шен објашњава да изложба указује и на однос наша два народа који су били противници али после и сарадници, посебно с обзиром на то да се дешава на простору одакле је пореклом велики везир Мехмед паша Соколовић.
– Пред посетиоцима ће се наћи оригинални примерци оружја – лукови, стреле, штитови, штитници за зглобове, футроле за чување лукова и стрела, као и бројна пратећа опрема. Потрудили смо се да подробно препричамо све фазе израде лукова и разне типове тог предмета, као што је онај назван „пута” који је служио за гађање мете, или онај под именом „кепазе” чија је намена била вежба у пољу. На панoима смо обратили пажњу на дрво од којег је прављено оружје, али и на више врста стрела. Посебност је то што су наши лукови прављени из неколико делова и што су били мањи од оних које су конструисали други народи, али по снази јачи, док су стреле, такође, биле мањих димензија, али аеродинамичније – прича Лутфи Шен, додајући да специјалну посластицу чини прстење које су стреличари носили на палцу и које се користило у пару уз штитник за зглоб, а служило је за прецизније и снажније одапињање стреле. Један од њих из селџучког доба премијерно ће бити приказан управо у Београду.
– Прстење је израђивано од различитих материјала и према димензијама особе која ће га носити, најпоузданији су били они направљени од бронзе, а постојале су и занатлије које су се тиме бавиле. Када су прављени за виђеније личности и свечане турнире посебно су украшавани седефом и драгим камењем, па имају и уметничку врeдност – истиче наш саговорник.
Поред свих поменутих предмета биће ту и видео снимци, фотографије и записи који прате развој ове дисциплине. Изложба траје до 5. маја, реализује се у оквиру сарадње Етнографског музеја у Београду и Фондације стреличара из Истанбула, уз подршку Министарства културе и информисања Србије и Министарства одбране Србије.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


