Пооштрене казне за неиздавање рачуна
За учињени први прекршај уместо забране обављања делатности у трајању од седам дана предузећима ће убудуће бити изрицана забрана рада од 15 дана, за поновљени прекршај 90 дана. Уколико се исти прекршај понови и трећи пут, забрана делатности трајаће до годину дана. Ова тек усвојена промена Закона о пореском поступку и пореској администрацији требало би да допринесе смањењу сиве економије јер предвиђа повећање казни за неиздавање рачуна и непријављивање радника закључено је на заједничкој седници владиног Координационог тела и Стручне групе за усмеравање активности на сузбијању сиве економије.
Држава ће, како је најављено, у наредном периоду посебно контролисати секторе угоститељства и туризма, саобраћаја и пољопривреде у којима је уочен повећан ризик од нелегалног пословања.
Иначе, пословање у сивој зони учествује са 14,9 одсто у бруто друштвеном производу, што указује да оно и даље оптерећује привреду. Исплата зарада „на руке ” чини највећи део нелојалне конкуренције. Неформална запосленост, односно делимична или потпуна исплата зарада у готовини чини знатно већи део сиве економије него непријављени пословни вишак, односно профит. Од 100 динара сиве економије, приближно 62 динара чине непријављене плате запослених, а 38 динара непријављени профит, показују резултати анкете спроведене међу хиљаду фирми широм Србије урађене за потребе публикације „Сива економија Србије у 2017 ”.
У протеклој години се 16,9 одсто регистрованих фирми бавило неким видом сиве економије, што је напредак у односу на 2012. годину, када је 28,4 одсто предузећа пословало мимо закона. Приближно једна десетина привредних субјеката (10,8 одсто) има неформално запослене, а пре пет година било их је скоро дупло више. Док 6,9 одсто предузећа плаћа робу и услуге у готовини, иако су обвезници ПДВ-а.
Високо на листи приоритета јесте и контрола појединаца и фирми који послују на црно, односно нису регистровани и којих има 17,2 одсто у укупном броју предузећа. Стављање акцента на ову меру имаће посебан значај за прехрамбену индустрију због ризика који носи промет хране произведене у нерегистрованим погонима, као и у пољопривреди где је изражен проблем са сезонским радницима који су најчешће ангажовани на црно.
На седници је усвојен ревидирани Национални програм и дефинисано 15 приоритетних мера у циљу још ефикасније примене тог стратешког документа. Међу одабраним приоритетима највећи број се односи управо на инспекције, које би до средине наредне године требало да буду умрежене преко платформе е-Инспектор.
На састанку је, како је саопштено, најављено и да ће по хитном поступку бити измењен Закон о дувану како би био сужен простор несавесним произвођачима дувана да фалсификују уговоре о легалној производњи.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
