Pooštrene kazne za neizdavanje računa
Za učinjeni prvi prekršaj umesto zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od sedam dana preduzećima će ubuduće biti izricana zabrana rada od 15 dana, za ponovljeni prekršaj 90 dana. Ukoliko se isti prekršaj ponovi i treći put, zabrana delatnosti trajaće do godinu dana. Ova tek usvojena promena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji trebalo bi da doprinese smanjenju sive ekonomije jer predviđa povećanje kazni za neizdavanje računa i neprijavljivanje radnika zaključeno je na zajedničkoj sednici vladinog Koordinacionog tela i Stručne grupe za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije.
Država će, kako je najavljeno, u narednom periodu posebno kontrolisati sektore ugostiteljstva i turizma, saobraćaja i poljoprivrede u kojima je uočen povećan rizik od nelegalnog poslovanja.
Inače, poslovanje u sivoj zoni učestvuje sa 14,9 odsto u bruto društvenom proizvodu, što ukazuje da ono i dalje opterećuje privredu. Isplata zarada „na ruke ” čini najveći deo nelojalne konkurencije. Neformalna zaposlenost, odnosno delimična ili potpuna isplata zarada u gotovini čini znatno veći deo sive ekonomije nego neprijavljeni poslovni višak, odnosno profit. Od 100 dinara sive ekonomije, približno 62 dinara čine neprijavljene plate zaposlenih, a 38 dinara neprijavljeni profit, pokazuju rezultati ankete sprovedene među hiljadu firmi širom Srbije urađene za potrebe publikacije „Siva ekonomija Srbije u 2017 ”.
U protekloj godini se 16,9 odsto registrovanih firmi bavilo nekim vidom sive ekonomije, što je napredak u odnosu na 2012. godinu, kada je 28,4 odsto preduzeća poslovalo mimo zakona. Približno jedna desetina privrednih subjekata (10,8 odsto) ima neformalno zaposlene, a pre pet godina bilo ih je skoro duplo više. Dok 6,9 odsto preduzeća plaća robu i usluge u gotovini, iako su obveznici PDV-a.
Visoko na listi prioriteta jeste i kontrola pojedinaca i firmi koji posluju na crno, odnosno nisu registrovani i kojih ima 17,2 odsto u ukupnom broju preduzeća. Stavljanje akcenta na ovu meru imaće poseban značaj za prehrambenu industriju zbog rizika koji nosi promet hrane proizvedene u neregistrovanim pogonima, kao i u poljoprivredi gde je izražen problem sa sezonskim radnicima koji su najčešće angažovani na crno.
Na sednici je usvojen revidirani Nacionalni program i definisano 15 prioritetnih mera u cilju još efikasnije primene tog strateškog dokumenta. Među odabranim prioritetima najveći broj se odnosi upravo na inspekcije, koje bi do sredine naredne godine trebalo da budu umrežene preko platforme e-Inspektor.
Na sastanku je, kako je saopšteno, najavljeno i da će po hitnom postupku biti izmenjen Zakon o duvanu kako bi bio sužen prostor nesavesnim proizvođačima duvana da falsifikuju ugovore o legalnoj proizvodnji.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
