Темељи за здраве јавне финансије

Као и да не смемо сада да прокоцкамо три године резултата и да се морамо ухватити у коштац са преосталим проблемима. Исто мишљење, чини се, има и Фискални савет.

– Наш став је да плате и пензије треба да расту у складу са привредним растом. За ову годину већ је буџетом планирано повећање које је нешто мало веће од очекиваног привредног раста – рекао је Алтипармаков и додао да ако резултат буде бољи од плана можда треба размислити и о томе да се привреда додатно растерети. Односно, да се смање пореска оптерећења. Јер, за послодавце је важно повећање тражње, а она може да се повећа и растом зарада, али и смањењем пореза.

– Повећањем неопорезивог дела зараде већ се појавио простор који послодавци из приватног сектора могу да искористе или за повећање плата радницима, или за нове инвестиције које ће на крају довести до новог запошљавања – казао је Алтипармаков и додао да ће и у једном и у другом случају то донети бољитак за раднике или незапослене, који због тога могу да добију посао.

Српска асоцијација менаџера се једном годишње састаје са члановима Фискалног савета од којих добија корисне информације о томе у ком правцу ће се током године кретати фискална политика. Приликом претходних сусрета било је доста речи о фискалној консолидацији и мерама штедње. С обзиром на то да је тај посао завршен, атмосфера је овога пута била позитивнија.

Станка Пејановић, председница САМ-а, нагласила је да је за привреднике важно да ће очекивана стопа раста од 3,5 одсто бити и остварена, јер представници бизниса своје планове кроје и према макроекономским очекивањима. У својим ранијим анализама, чланови Фискалног савета већ су истицали да ће ове године привредни раст бити и већи од плана и да је могуће да ће достићи око четири одсто. Највећи допринос расту бруто домаћег производа (БДП) даће пољопривреда, која ће се, како се очекује, опоравити од прошлогодишњег пада.

Највећи изазов сада јесте очување постигнутих фискалних резултата, а новинари су питали чланове Фискалног савета какав министар финансија Србији сада треба с обзиром на то да се све гласније говори о одласку министра Душана Вујовића.

– Не бих одговарао на то питање – рекао је Владимир Вучковић, члан Фискалног савета.

Ни о персоналним решењима у Народној банци Србије такође није желео да говори, јер и гувернерки Јоргованки Табаковић ове године истиче мандат.

– Фискални савет задужен је за праћење фискалне, а не монетарне политике – навео је Вучковић, али је ипак додао да би у нашим околностима, национална валута требало да слаби у односу на евро за динар, два годишње.

Као једно од позитивних кретања наглашена је чињеница и да ће, јавни дуг, после десет година поново имати осетан пад.

– Добро је да имамо опадајућу путању јавног дуга и он је сада на нивоу од око 60 одсто БДП-а – рекао је Вучковић.

Председник Александар Вучић недавно је нагласио да очекује да ниво јавног дуга до краја године падне на око 52 одсто. То је знатно ниже од мастрихтских критеријума по којима се презадуженом сматра она земља у којој су државна дуговања већа од 60 одсто. Са друге стране, то ће и даље бити више од нивоа који дозвољава овдашња правна регулатива. Према Закону о буџетском систему, јавни дуг не може бити већи од 45 одсто. Законом дефинисани праг „пробијен” је још крајем 2011. године, што значи да је наша држава више од шест година у законском прекршају. И раније је било иницијатива из Министарства финансија да треба променити фискална правила и ускладити их са ограничењима које поставила Европска унија. Међутим, Фискални савет не дели тај став.

– Ограничење од 60 одсто важи за развијене европске земље. Ми нисмо таква економија и Мастрихт није критеријум за нас. Фискални савет сматра да тај праг за Србију не треба да буде већи од 50 одсто јавног дуга – закључује Вучковић.