Свака нова фонтана мало уметничко дело
Вечни град, престоницу Италије, краси више од 200 фонтана, а свакако најпознатија је Ди Треви. Готово да нема туристе који посети Рим, а да не убаци новчић и замисли жељу код тог велелепног водоскока. И српску престоницу красе фонтане из различитих периода и различитих архитектонских стилова. Ипак, знатно мање их је него у Риму. Тек нешто више од 40.
Надлежни у граду недавно су обзнанили да би то могло за неколико година да се промени, најавивши да ће у наредних неколико година на територији Београда бити подигнуте 54 фонтане. Одмах су се отворила и нека питања – хоће ли фонтане бити типске, хоће ли све као она на Славији бити на кружним токовима, колико ће коштати...
Сада се већ зна да нове београдске фонтане неће бити типске, већ да ће свака, како истиче за наш лист Горан Весић, градски менаџер, бити мало уметничко дело.
– За већину тих фонтана ћемо расписивати неку врсту архитектонског конкурса или бирати архитекте који већ раде са градом. Не мора за све да се расписује конкурс. Краљ Александар, када је требало да се ради Споменик захвалности Француској, звао је Мештровића. Тако ће бити и са фонтанама. Свака фонтана треба да буде уметничко дело за себе и у складу са простором где ће бити подигнута. Фонтане ће бити постављане у парковима, на платоима, трговима, скверовима и кружним токовима. Неке ће бити партерне, а неке могу да имају неправилан облик – указује Весић.
Поједине фонтане, као на пример код стадиона ОФК „Београд”, биће оплемењене и скулптурама.
– За фонтану на кружном току на Богословији договор је да НИС финансира да се постави скулптура Косте Богдановића „Трипод” у византијско плавој боји која ће излазити из фонтане. Дакле, та фонтана ће бити јединствена. Осим тога, неке ће бити преуређене, рецимо она чувена у Топчидерском парку, која је рађена у време краља Александра, али која је уништена. Она ће бити обновљена онако како је изгледала – наглашава Весић.
Идеја је да фонтане добију Карађорђев трг у Земуну, земунски Градски парк, центар Батајнице, плато испред БДП-а, Цветни трг у партерном делу.
– Та фонтана неће бити велика, али свакако ће бити умирујућа. То ће чак бити и најјефтинија варијанта, пошто су тамо већ урађене инсталације. Фонтану ће имати и Парк војводе Бојовића, Теразијска тераса, Мањеж, Савски трг, парк на Бановом брду, Аутокоманда... Водоскоци су предвиђени и испред Општине Вождовац, на Малом Ташмајдану, углу Цвијићеве и Старине Новака, код кружног тока на Новом Београду, код „Штарк арене”, у Парку пријатељства, али и у Раковици на углу Мишка Крањца код цркве, као и на Звездари на углу Улице Милана Ракића и Булевара краља Александра – истиче Весић.
Ни приградске општине неће остати без фонтана, оне би требало да буду подигнуте у центрима.
– Неке фонтане биће мале, а неке такве да ће коштати 10.000, 20.000 евра. Али ниједна неће бити величине као она на Славији јер нигде нема баш толико простора – додаје Весић.
Градња водоскока у престоници могла би да почне већ у другој половини године, али како каже градски менаџер, реалније је да изградња првих 10 до 15 почне на пролеће.
– Број 54 није насумице изабран, већ је за толико локација утврђено да су испуњени услови за градњу фонтана. Добили смо сагласност свих надлежних као што су Секретаријат за урбанизам, Завод за заштиту споменика, градски урбаниста, „Београдски водовод и канализација” који иначе управља фонтанама, „Зеленило” за зелене површине и Секретаријат за саобраћај за саобраћајне површине. То, наравно, не значи да фонтане могу да буду само на овим локацијама, али то је нешто иза чега тренутно стоје све надлежне градске институције – објашњава Весић.
Процењује се да ће за завршетак овог обимног посла бити потребно четири до шест година. Колико њих ће се градити годишње зависиће од буџета, али и од других пројеката у граду.
– Већ се зна да ће фонтана испред БДП-а чекати реконструкцију тог платоа. Она на Теразијској тераси биће рађена када буде рађена комплетна реконструкција тог простора, као и фонтана на Савском тргу. А на Богословији можемо почети такорећи већ сутра – наглашава Весић.
Прве задужбине чесме
Важан део урбанизације и европеизације Београда у 19. веку била је изградња чесама и фонтана. Прве задужбине у том периоду у нашем граду биле су чесме као што је Теразијска коју је саградио кнез Милош Обреновић 1860. године у част повратка на престо. То је била и Делијска чесма коју је саградио кнез Александар Карађорђевић 1843. године, а која је два пута рушена и обнављана. Идејна решења неких чесама су сачувана и једна од идеја је да се неке ураде по тим нацртима, као што је баш Делијска чесма када је трећи пут грађена, крајем 19. века, рађена по пројекту Александра Дерока. Садашња чесма није идентична том пројекту, али има много елемената који су преузети.
Могуће и скулптуре из Аранђеловца
Постоји могућност да неке будуће београдске фонтане красе скулптуре са манифестације „Мермер и звуци” у Аранђеловцу, на којој су деценијама учествовали најбољи светски вајари.
– Сви њихови радови налазе се у депоима. Преговарали смо да узмемо одређене скулптуре и да их поставимо по парковима и фонтанама. Има ту и скулптура које су радили људи који су у међувремену постали светски познати уметници. Мислим да ће Београд доста добити тиме што ће у томе учествовати вајари и архитекте јер фонтане оплемењују простор, поготову запуштени јавни простор – каже Весић.
Прва на Теразијама
Прва београдска фонтана подигнута је пре 91 годину на Теразијама. То је био водоскок од зеленог гранита са системом прскалица различитог интензитета на чијем дну је било мурано стакло које је стварало несвакидашњи визуелни ефекат. Али, у другој половини прошлог века, због тога што такав изглед трга није био у складу са замислима урбаниста, уклоњена је.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
