Пластичне „близнакиње” за пељешење

Упоредо са порастом употребе платних и кредитних картица у Србији за чак 50 одсто повећао се и број злоупотреба такозваног пластичног новца. Преваранти и фалсификатори на разне начине израђују лажне картице, „разбијају” њихове пин кодове и овако „зарађују” велике суме новца на штету грађана али и државе. О томе колико је фалсификовање картица погубно по државну касу сведочи податак да преваранти у Великој Британији, годишње буџет ове земље оштете за више стотина милиона фунти.

За сада једина специјализована служба која се бави овом проблематиком у Србији је београдски Одсек за сузбијање превара и фалсификата. Инспектори овог одсека недавно су у сарадњи са Службом за борбу против организованог криминала ухапсили 12 чланова криминалне групе који су фалсификовали и злоупотребљавали платне картице у Србији, Црној Гори, Хрватској, БиХ и у земљама Европске уније. Њихова „зарада” мери се у десетинама милиона динара.

Управо је хапшење ове групе показало колико су преваранти постали уходани и на који начин се прилагођавају технолошким променама. Наиме, ова група је имала комплетну опрему за израду фалсификованих платних картица – лаптоп рачунаре у којима се генеришу подаци о валидним платним картицама и машине за персонализацију и израду фалсификованих платних картица „близнакиња”. Колико је њихов посао био међународно разгранат, говори и чињеница да су податке о картицама добијали из Бугарске, а белу пластику на коју су наносили те податке набављали су у Мађарској.

Убрзо затим полиција је ухапсила двојицу фалсификатора са лажним платним картицама на којима су били бројеви бразилских пословних банака.

У полицији кажу да се преваре са фалсификованим картицама дешавају периодично, као и да се ова врста криминала у нашој земљи појавила почетком 2004. године, када су платне и кредитне картице све више почеле да замењују папирне новчанице.

Преваранти, како кажу наши саговорници у полицији, израђују две врсте картица.

– Прва је такозвана близнакиња, која изгледа као оригинал и на њој је једино име измењено. Оне се не могу користити преко границе, због чега преваранти израђују беле картице на које се преноси само магнетна трака. Њих углавном користе за куповину скупоцене технике или ствари. Један од начина израде фалш картице је постављање читача магнетног записа на банкомат, прецизније у место где се у апарат гура картица. Са магнетног читача подаци се преносе у компјутер, а даље на уређај за штампање. Машини се, затим, зада команда и магнетни запис се преноси на бланко картицу. Овако направљене картице преваранти углавном користе за подизање готовине са банкомата – објашњавају у полицији.

Неписано правило превараната је да код нас злоупотребљавају лажне картице које су израђене у иностранству и обрнуто. Ипак прва картица која је и фалсификована и коришћена код нас је домаћа „дина”. Преко ње су преваранти, пре неколико година, оштетили власника за више од 100.000 динара.

Један од начина фалсификовања картица је, како напомињу у полицији, и њено провлачење кроз „скимер”, приликом плаћања у продавници, бутику, кафићу, хотелима…

– То су уређаји величине нешто веће од пејџера, који читају магнетни запис. Преваранти их носе у џепу, за појасом. Неприметни су. Због тога увек саветујемо грађанима да картицу никада не губе из вида и да траже да се приликом плаћања пред њима провуче кроз терминал. Осим тога битно је да стално проверавају стање на рачуну и уколико примете нелогичност то одмах пријаве банци – наглашава наш саговорник.