Бијенале у знаку перформанса

Један је ауторска селекција трансгенерацијског перформанса, други се фокусира на позиције и циркулацију на уметничком тржишту, док је трећи означен питањима уметничких доктората, едукације и проблема теорије и праксе. Црвена нит која повезује те сегменте је идеја перформативности да уметност слути и мења одређене навике, проблематизује норме и у том чину конфронтације заправо производи неку нову друштвену стварност. Ове године у фокусу је питање како перформанс утеловљује и комуницира искуство трауме, реагује на одређене друштвене политичке слепе мрље, односно како се кроз перформанс верификује друштвени реалитет. Питамо се како ћемо онда видети Бијенале?

– Реч је пре свега о доживљају. Перформанс треба схватити као низ малих позоришних представа које су углавном монолози, једночинке, кратке језгровите акције које се углавном изводе у јавном или интимном простору, нагласак је на двосмерном односу који се успоставља. Он настаје на раскршћу ликовних и позоришних уметности, као овремењавање слике која добија трајну дубину. Унутар тога смо се одлучили да публици понудимо и нешто конвенционалнију фотографију документарног карактера која говори како је одређени перформанс изгледао, видео-радове као проширену документацију, с друге стране инсцениране ситуације кроз филмски приступ, ту је и серија цртежа, скулптура, слика…, каже Мирчев, док ће на отварању публика добити „праву представу” и моћи да присуствује неколицини перформанса.

Међународна селекција долази из Велике Британије, Мексика, Либана, Немачке, Аустрије, Мађарске, а део аутора покрива простор бивше Југославије, инсистирајући на односу који уметници са тих простора својим перформансима испостављају спрам комплекса распада и траума, неостварене револуције, изневерених очекивања… заједно: преко тридесет аутора нуди ширу слику стварности. Биће као и на ранијим издањима „ангажовани” и најразличитији простори, од Галерије савремене уметности, Народног музеја Панчево, као простора нормативе историје у којем ће бити инсцениране позиције, све само не музеалне. Активираће се и сале Студентског дома и некада популарног биоскопа „Војводина”, нови амбијент „Галерије Бате Михаиловића”, али и панчевачка новоградња у центру града.

– Бијенале је пре свега важно јер панчевачкој публици омогућава сусрет са, у том тренутку, актуелним уметничким стремљењима. Држимо га у једном савременом руху, а трендове аплицирамо на специфичан локални контекст. Чини ми се да је оно полигон да се види оно што је најактуелнији пресек уметничке праксе, као огледало у времену, матира горуће проблеме који се тичу заједнице – положаја жене и одређене табуе везане за женску сексуалност, братоубилачки рат у Југославији, клерикализацију и фашизацију друштва и напослетку транзицијске процесе, закључује др Андреј Мирчев.