Уметност у служби кампање
У Гуглу имају „А тим” који чине инжењери и „Б тим” који чине остале професије. Приметили су да је тим Б много креативнији, јер А ради само „закуцане ствари”. То је илустрација мултидисциплинарности, рекао је креативни директор Милош Илић на дебати „12 столица” која је прексиноћ одржана у Музеју примењене уметности. Реч је о платформи коју је покренуо „Чивас”, с циљем да стручњаци размене искуства са студентима уметности. Теме су: уметност у својству друштвене промене, нове технологије у уметности и подршка државе уметницима.
И Маја Лалић, оснивач удружења „Миксер”, верује у мултидисциплинарност, додајући да код нас није било превише могућности да се креативне професије сретну. Редитељ Горан Марковић приметио је да живимо у добу када нема више поделе на професије, већ се оне мешају: лекари пишу романе, а редитељи глуме, што је, како каже, добро. На питање да ли је из радозналости отишао да студира у Праг, рекао је: – Студије сам уписао из чистог снобизма. Стално сам вагао да ли то што ја хоћу, ја јесам или нисам. Ако студенти мисле да ће научити на факултету шта је уметност, могу одмах да оду кући. Тајну уметности нико не може да вам испредаје.
Мирјана Бобић Мојсиловић испричала је да се усудила да почне да пише романе, иако се до тада бавила само новинарством.
– Не тражите ни од кога дозволе. Простор духа је бесконачан. Добитник Нинове награде је ликовни уметник. Бављење уметношћу је питање за психологе јер је реч о најдубљој унутрашњој потреби – каже ова ауторка.
Студенти су испричали да највише размишљају о томе шта после студија и пружа ли Србија довољно могућности. Студенти ликовних уметности су рекли да им професори говоре како је важно да се све ради руком, и да се не гледа благонаклоно на нове технологије.
Мирјана Бобић им је поручила да интегритет и оригиналност никада неће изаћи из моде.
– Направите петицију, подржаћемо вас. Хајде да се промени порески закон, да се ономе ко купи уметничко дело порез смањи за дуплирану ту суму. У Београду нема галерија за младе. Тражите Весићу да у пешачкој зони добијете простор који годинама чами замандаљен, да га користите шест месеци или годину, док се наследници не јаве.
По речима Маје Лалић, у Мадриду постоји група архитеката која маргиналне групе организује кроз неопанк сцену, поезију, хип-хоп и склања их са улице. Они заузимају пусте градске просторе и власт је препознала да је боље да проба да их чује.
На то је Горан Марковић узвратио: – Не верујем да је наша земља на то спремна. То се неће десити.
Говорећи како друштвене одговорне компаније користе уметничка дела, извршни креативни директор Вељко Голубовић поменуо је да је у априлу код нас урађена кампања о штетности високог притиска „Не дозволи да пукне”, у којој је коришћено дело „Црвена лопта” њујоршког уметника Курта Першкеа, приказујући куглу притиснуту у амбијенту као да ће пући.
– Испред скулптуре бика на Волстриту била је постављена пркосна бронзана девојчица уочи Дана жена као својеврстан симбол, што је фантастично. Чикашки институт за уметност је „Спаваћу собу” Ван Гога претворио у праву собу и изложио на сајту који нуди туристима преноћишта. У Амстердаму су направили софтвер који је створио Рембрантово дело тако да стручњаци нису знали да ли је оригинал или фалсификат. То није уметност, али је у функцији нечега значајног – сматра Голубовић, алудирајући на промоцију уметности, туризма, подизање свести о здрављу и слично.
Додао је и да су нове технологије појеле сектор маркетиншких агенција, из којег он долази, који изумире због гиганата попут Гугла и Фејсбука, јер су потоњи понудили краћи пут до потрошача и таргетирали циљне групе на друштвеним мрежама.
Мирјана Бобић је додала: – Могу да вам јавим да је и људски род у изумирању. Највећа звезда Инстаграма је артефицијална девојка која има милион пратилаца. Она је виртуелна појава. То је трансхуманизам...
На тему ангажованости уметника, приметила је да се на западу ангажованост своди на „огавну политичку коректност”.
– Потребно је да што више индивидуалаца схвати да је важна етичка револуција и да она долази изнутра, а да су велике револуције дириговане. Некада смо мислили да треба бити информисан, а данас је чин ангажованости не купити таблоид. Добре ствари не излазе из моде. Најскупљи артефакт на Каленић пијаци је писаћа машина – поручила је студентима.
Горан Марковић је истакао да више воли реч субверзивност, примећујући да уметник не може да посматра свет око себе а да не предузме ништа.
– Када сам несмотрено питао свог пријатеља Данила Киша, када је био болестан, зашто није више написао, рекао је: „Због те проклете одговорности”. Прво долазе идеје, после одговорност – каже Марковић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
