НАТО бомбе повећале број оболелих од рака
Већ две деценије поједини стручњаци указују на кобну повезаност између НАТО бомбардовања и пораста броја оболелих од рака у Србији. Њихова упозорења, апели и иницијативе коначно су наишли на позитиван одјек. Формирање Комисије за утврђивање последица НАТО бомбардовања први је корак у откривању истине о загађењу тла, воде и ваздуха честицама осиромашеног уранијума.
Тим стручњака који ће радити на овом пројекту, како сазнајемо, добиће новац од државе за набавку веома прецизних инструмената који ће одређивати присуство уранијума у нашој животној средини. Покушаће да осветле узрочно-последичну везу између НАТО бомби и пораста малигних обољења, мушког и женског стерилитета, повећаног броја мушкараца који немају сперматогенезу, тачније нису у стању да производе зреле репродуктивне ћелије. Комисија ће се бавити дугорочним последицама бомбардовања и покушати да одговори на питање да ли ће наши потомци рађати децу са различитим, веома ретким, психофизичким поремећајима.
Професор др Слободан Чикарић, председник Друштва за борбу против рака и некадашњи директор Института за онкологију, у разговору за наш лист подсећа да је још 2001. године јавно упозорио да ће погубне последице НАТО агресије бити видљиве тек за 10 до 15 година.
Др Чикарић је, како каже, предвидео да ће седам година након бомбардовања бити драстично увећан број оболелих од леукемије и лимфома (системске малигне болести), а да ће за 15 година бити све више оболелих од солидних малигних тумора. Његове речи, нажалост, потврдила је званична државна статистика.
– На нашу земљу је бачено најмање 15 тона осиромашеног уранијума и то у виду прашине микронских димензија. Ту прашину људи удишу и уносе у организам преко загађених намирница биљног и животињског порекла. Прашина је разнета у пречнику од хиљаду километара, наталожила се у земљу и загадила је површинске воде. Да је на Србију пала стена од 15 тона уранијума штетних последица готово да не би било – објашњава овај светски признати онколог.
Др Чикарић је утврдио да се сваке године број оболелих од канцера увећава за два одсто.
Према, подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2015. године од рака је оболело 38.066 особа, а годину дана раније тај број је био за скоро 3.000 мањи (35.319).
Истовремено, наглашава др Чикарић, расте број умрлих. Од канцерогених болести је током 2015. умрло 21.865 људи, а годину дана касније преминуло је 22.004 најтежа болесника. Од 1991. до 2016. године за 60 одсто је увећана смртност од рака. Од 2001. до 2010. године од малигних тумора је оболело 330.000 људи, а за 188.000 њих ова болест је била кобна.
– Пораст броја умрлих може да буде објашњен и лошим лечењем, али за пораст броја оболелих крив је осиромашени уранијум који се проширио по целом Балкану. Последице бомбардовања највероватније ће бити видљиве и за 300 година – упозорава наш саговорник уз напомену да је пре 1999. године стопа оболевања од рака у Србији била двострука мања од европског просека.
Генерал у пензији Слободан Петковић, некадашњи помоћник министра одбране, у разговору за наш лист наглашава да је веома задовољан јер је држава одлучила да оснује комисију. Петковић ће, као представник Друштва за борбу против рака и члан одбора који је иницирао оснивање комисије, највероватније учествовати у раду овог тела.
На наше питање да ли је могуће 19 година након бомбардовања утврдити истину Петковић одговара потврдно.
– Могуће је обезбедити прихватљив ниво заштите животне средине и здравственог стања становништва. Већ дуги низ година нисмо имали, достојанства, политичке воље, снаге и храбрости да се суочимо са истином. Своје нечињење држава је увек могла да правда недостатком новца – речи су генерала Петковића који је подсетио да је Војска веома кратко надзирала здравствено стање војника који су били на најугроженијим местима током бомбардовања. Овај надзор је, како је рекао, прекинут уз образложење да нема више новца.
Баш због тога ће комисија покушати сада да настави контролу здравља војника и полицајаца који су, 1999. године, били на вршењу својих дужности или су учествовали у акцијама рашчишћавања насталих штета.
– Залагаћу се да становништво које живи у најугроженијим деловима Србије буде обухваћено посебним програмом здравствене заштите. Држава би требало да оснује националну лабораторију за одређивање присуства канцерогених материја у животној средини. Планирамо и спровођење образовних мера које ће обухватити децу свих узраста. Такође, наставници би требало да прошире знање о последицама и опасностима бомбардовања попут повећане радиоактивности, заостале неексплодиране муниције или трагова опасних материја после експлозија – речи су нашег саговорника.
Он је подсетио да наши и светски закони предвиђају да правно, односно физичко лице, које проузрокује прекогранично загађење животне средине, дужно је да сноси трошкове санације штете настале тим загађењем, као и трошкове у вези са предузимањем мера за ублажавање опасности од тог загађења.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


