NATO bombe povećale broj obolelih od raka

Profesor dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva za borbu protiv raka i nekadašnji direktor Instituta za onkologiju, u razgovoru za naš list podseća da je još 2001. godine javno upozorio da će pogubne posledice NATO agresije biti vidljive tek za 10 do 15 godina.

Dr Čikarić je, kako kaže, predvideo da će sedam godina nakon bombardovanja biti drastično uvećan broj obolelih od leukemije i limfoma (sistemske maligne bolesti), a da će za 15 godina biti sve više obolelih od solidnih malignih tumora. Njegove reči, nažalost, potvrdila je zvanična državna statistika.

– Na našu zemlju je bačeno najmanje 15 tona osiromašenog uranijuma i to u vidu prašine mikronskih dimenzija. Tu prašinu ljudi udišu i unose u organizam preko zagađenih namirnica biljnog i životinjskog porekla. Prašina je razneta u prečniku od hiljadu kilometara, nataložila se u zemlju i zagadila je površinske vode. Da je na Srbiju pala stena od 15 tona uranijuma štetnih posledica gotovo da ne bi bilo – objašnjava ovaj svetski priznati onkolog.

Dr Čikarić je utvrdio da se svake godine broj obolelih od kancera uvećava za dva odsto.

Prema, podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, tokom 2015. godine od raka je obolelo 38.066 osoba, a godinu dana ranije taj broj je bio za skoro 3.000 manji (35.319).

Istovremeno, naglašava dr Čikarić, raste broj umrlih. Od kancerogenih bolesti je tokom 2015. umrlo 21.865 ljudi, a godinu dana kasnije preminulo je 22.004 najteža bolesnika. Od 1991. do 2016. godine za 60 odsto je uvećana smrtnost od raka.  Od 2001. do 2010. godine od malignih tumora je obolelo 330.000 ljudi, a za 188.000 njih ova bolest je bila kobna.

– Porast broja umrlih može da bude objašnjen i lošim lečenjem, ali za porast broja obolelih kriv je osiromašeni uranijum koji se proširio po celom Balkanu. Posledice bombardovanja najverovatnije će biti vidljive i za 300 godina – upozorava naš sagovornik uz napomenu da je pre 1999. godine stopa obolevanja od raka u Srbiji bila dvostruka manja od evropskog proseka.

General u penziji Slobodan Petković, nekadašnji pomoćnik ministra odbrane, u razgovoru za naš list naglašava da je veoma zadovoljan jer je država odlučila da osnuje komisiju. Petković će, kao predstavnik Društva za borbu protiv raka i član odbora koji je inicirao osnivanje komisije, najverovatnije učestvovati u radu ovog tela.

Na naše pitanje da li je moguće 19 godina nakon bombardovanja utvrditi istinu Petković odgovara potvrdno.

– Moguće je obezbediti prihvatljiv nivo zaštite životne sredine i zdravstvenog stanja stanovništva. Već dugi niz godina nismo imali, dostojanstva, političke volje, snage i hrabrosti da se suočimo sa istinom. Svoje nečinjenje država je uvek mogla da pravda nedostatkom novca – reči su generala Petkovića koji je podsetio da je Vojska veoma kratko nadzirala zdravstveno stanje vojnika koji su bili na najugroženijim mestima tokom bombardovanja. Ovaj nadzor je, kako je rekao, prekinut uz obrazloženje da nema više novca.

Baš zbog toga će komisija pokušati sada da nastavi kontrolu zdravlja vojnika i policajaca koji su, 1999. godine, bili na vršenju svojih dužnosti ili su učestvovali u akcijama raščišćavanja nastalih šteta.

– Zalagaću se da stanovništvo koje živi u najugroženijim delovima  Srbije bude obuhvaćeno posebnim programom zdravstvene zaštite. Država bi trebalo da osnuje nacionalnu laboratoriju za određivanje prisustva kancerogenih materija u životnoj sredini. Planiramo i sprovođenje obrazovnih mera koje će obuhvatiti decu svih uzrasta. Takođe, nastavnici bi trebalo da prošire znanje o posledicama i opasnostima bombardovanja poput povećane radioaktivnosti, zaostale neeksplodirane municije ili tragova opasnih materija posle eksplozija – reči su našeg sagovornika.

On je podsetio da naši i svetski zakoni predviđaju da pravno, odnosno fizičko lice, koje prouzrokuje prekogranično zagađenje životne sredine, dužno je da snosi troškove sanacije štete nastale tim zagađenjem, kao i troškove u vezi sa preduzimanjem mera za ublažavanje opasnosti od tog zagađenja.