Ерминов крик у тунелу балканске естраде
Крагујевац – Нећу о Халиду Муслимовићу, он је такав какав је, нека му служи на част оно што је урадио нашој породици, мом Ерку. Хоћу да говорим о држави, систему, судовима на овом нашем брдовитом Балкану, који већ пет година не могу да спроведу своју одлуку... Овако причу започиње Слађана Елезовић, супруга Ермина Елезовића, данас заборављеног интерпретатора народне музике коме је каријера кренула низбрдо пре 30 година, када се у Минхену упознао са познатијим колегом из Босне.
–Тада је Ерку обећано да ће постати звезда, да ће га винути у орбиту, а онда је уследио шок од којег се до данас нисмо опоравили. Сударили смо се са мрачним силама естраде, разболели се и осиромашили током судског процеса који је почео још пре 20 година. Пресуду у нашу корист смо дочекали живи, али не знам хоћемо ли дочекати да буде реализована – каже Ерминова супруга.
Слађана Елезовић је социолог. Суочена са недаћама свог брачног партнера, решила је да напише такозвану студију случаја. Још необјављени научни рад, заснован на истраживањима друге, тамне стране медаље наше естраде, насловила је песнички – „Крик у тунелу”. Ту су, каже, класификовани и стручно дефинисани сви токови у систему једне државе која не жели, или је немоћна да заштити оштећеног појединца, грађанина.
Ермин данас није у стању да говори о ономе што му се десило, имао је снаге само за фотографисање испред хотела „Крагујевац”, где је наступао осамдесетих година прошлог века.
Прича почиње 1990, када Елезовић одлази код Муслимовића у Приједор да сними своју прву велику плочу. На демо материјалу је било осам песама: „Зашто ми окрећеш леђа”, „Богиња љубави”, „Мало сам се заљубио”, „Олуја”, „Црно вино”, „Ватра жива”, „Зорица”, „Хеј, јарани, нема више”. Овом последњом Ермин као да је предсказао своју судбину.
Уместо плоче која је требало да се појави на југословенском тржишту, матрица је кришом завршила у Бечу, где је 1993, са истим песмама, издата касета под називом „Шеик”. Из Аустрије је дистрибуирана по целом свету, свугде где има наше дијаспоре, а судећи по позивима које су Елезовићи добијали, касета је стигла чак до Америке. Ерминова слава је расла, али су приходи од продаје завршавали у туђим џеповима.
Парницу за надокнаду штете по основу изгубљене добити Елезовићи су покренули 1998. пред београдским судом. Када више нису имали новца за пут до престонице, суђење је, на њихову молбу, настављено у Јагодини, где живе. Спор је неправоснажно решен 2005, у корист Ермина коме је требало да буде исплаћено око 163.000 евра.
Уследиле су жалбе, па је суђење понављано неколико пута, да би Апелациони суд у Крагујевцу 2012. донео пресуду по којој оштећеном Елезовићу следује обештећење у износу од 32.500 евра. Међутим, надлежни босанскохерцеговачки суд Републике Српске у Приједору ту пресуду још не успева да спроведе у дело, иако је сагласан са решењем.
– Троје судија се у Приједору променило, нико да изврши наплату. Сви се позивају на приговоре друге стране и одуговлаче. Ермин им је неколико пута писао, молио их да убрзају ствар. Тешко му све ово пада, уништена му је каријера. Кад је могао да пева, остали смо без пара, све смо потрошили на суђење, није било снаге за нови почетак, а и ситуација се променила. Деведесетих су на сцену ступиле млађе снаге, нека нова музика је постала популарна, за мог мужа више није било места. Жао ми га је, био је прави даса, шармантан, леп. У таквог Ерка сам се заљубила. Била сам средњошколка кад смо се упознали на мору у Црној Гори, у његовом родном Бару – прича супруга Слађана.
У поменутој социолошкој студији „Крик у тунелу”, Слађана Елезовић третира правне категорије које се тичу надокнаде нематеријалне штете и изгубљене добити. Говори, такође, и о доступности правде. И брани тезу да је њен Ерко оштећен по сва три основа.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
