Болести вена три путa чешће код жена

Хронична обољења вена, иако убедљиво најчешћа бољка савременог човека, често се занемарују: пацијенти су спремни дуго да трпе непријатне тегобе, одлажу или избегавају операцију, а ни лекарима ова област донедавно није била превише атрактивна. Лечење венске болести захтева много стрпљења и пацијената и лекара. Требало би се добро информисати о различитим могућностима лечења, које су у последње време у овој области веома напредовале, али и придржавати савета лекара о промени лоших навика које су, осим наслеђа, довеле до болести. Додатни проблем ових болесника је што најсавременије модерне технике лечења, којима се уместо класичних операција проблем решава минимално инвазивним методама, морају да плате из свог џепа.

О свим аспектима лечења хроничне венске болести, од узрока настанка, испољавања, дијагностике и најсавременијих метода лечења, али и о томе где смо у 21. веку са овом болешћу, прошле недеље се разговарало на стручном скупу „Венски симпозијум”, а организовало га је Удружење за васкуларну хирургију Србије.

Гост симпозијума био је и велики пријатељ наше земље, познати европски експерт проф. др Атанасиос Ђaникас, који је промовисан у гостујућег професора Медицинског факултета у Београду. Он је, иначе, шеф Клинике за васкуларну хирургију у Лариси, најстаријем грчком граду у којем је живео и умро „отац медицине” Хипократ, како је наш гост с поносом истакао.

Др Ђаникас је подсетио да осам од 10 људи има неки проблем са венама, жене у чак 70 одсто случајева, али да само једна од четири особе затражи помоћ лекара. Најчешће почетне тегобе на које се жале су осећај тежине у ногама, свраб, отоци, али како болест траје, живот им све више ремете ноћни грчеви, трњење ногу и осећај немирних ногу у вечерњим сатима. Прича постаје много озбиљнија када управо због честог отицања на потколеницама кожа почиње да се тањи, оштећује и пуца. Тада настају ране које дуго и тешко зарастају. Професор Ђаникас је указао да оштећења вена могу бити знатна, а тегобе мале, али и обрнуто: да оштећења вена не буду тако велика, а клиничке тегобе веће јер не реагујемо сви једнако.

У почетку обично нема видљивих спољних знакова болести, када неко има 20 или 30 година, али особе у четрдесетим већ примећују отоке на ногама, а како године одмичу и болест напредује, уочавају се карактеристичне мреже вена, али и задебљања које жене више доживљавају као естетски него здравствени проблем и одлучују се за операцију.

Људи који имају оболеле или проширене вене своје тегобе могу умањити физичком активношћу и еластичном компресијом: еластичне чарапе су „лек” који помаже проток крви кроз вене. Све предрасуде о њима треба заборавити, јер оне најефикасније, уз лекове, спречавају настанак тежих облика ове болести. Многе ствари код ове болести су у нашим рукама. Ако не можемо да утичемо на пол и наслеђе, можемо да се решимо сувишних килограма, физичке неактивности и пушења. Хронична венска болест често се погоршава у току трудноће или приликом употребе различитих контрацептивних таблета о чијем избору жена треба детаљно да поразговара са лекаром.

Прегледи вена ултразвуком и колор доплером којима се утврђује стање дубоких вена су веома важни за одређивање дијагнозе и одлуку за неку од минимално инвазивних метода лечења: склерозацију, ендовенску термичку аблацију ласером или радиофреквентном енергијом, а у неким случајевима и за класичну хируршку интервенцију.

Др Игор Кончар: Хирург процењује корист од операције

– Болести вена су важна област рада васкуларних хирурга, али и лекара других специјалности јер скоро 30 посто жена и 20 посто мушкараца болује од ових обољења. Раније је ова област сматрана периферном у васкуларној хирургији, међутим, она све више добија централно место. Тако се Удружење васкуларних хирурга Србије одлучило за симпозијум посвећен само венама које лече мултидисциплинарни тимови – наводи др Игор Кончар.

Хирурзи на сцену ступају када је потребно проблем решити операцијом, или на мање инвазивни начин, али се венама баве и пре тога. Пацијента треба посаветовати када би ипак требало приступити операцији.

– Они најбоље могу да процене колико пацијент користи добија операцијом и какви су ризици интервенције. Није исто да ли се операција вена предлаже жени пре или после порођаја, или када је присутан ризик који носи гојазност. Често се прво отклања такав ризик, па тек онда се приступа операцији – објашњава наш саговорник.

Пацијенти, у недоумици да ли да се оперишу или не, лутају од лекара до лекара, питају се да ли да се оперишу у приватној клиници...

У државном здравству ове операције се обично раде у општим болницама или клиничко-болничким центрима јер су клинике терцијарног нивоа оптерећене сложенијим операцијама на крвним судовима. Хируршко лечење венских обољења може да се одвија на више начина. Једна је класична и најчешћа метода, такозвани стрипинг, која се примењује већ 40 година и коју плаћа наш Фонд здравственог осигурања. Њоме се постижу одлични резултати у лечењу, а метода је за нијансу мање инвазивна процедура, а после интервенције пацијент већ сутрадан напушта болницу.