Bolesti vena tri puta češće kod žena

Hronična oboljenja vena, iako ubedljivo najčešća boljka savremenog čoveka, često se zanemaruju: pacijenti su spremni dugo da trpe neprijatne tegobe, odlažu ili izbegavaju operaciju, a ni lekarima ova oblast donedavno nije bila previše atraktivna. Lečenje venske bolesti zahteva mnogo strpljenja i pacijenata i lekara. Trebalo bi se dobro informisati o različitim mogućnostima lečenja, koje su u poslednje vreme u ovoj oblasti veoma napredovale, ali i pridržavati saveta lekara o promeni loših navika koje su, osim nasleđa, dovele do bolesti. Dodatni problem ovih bolesnika je što najsavremenije moderne tehnike lečenja, kojima se umesto klasičnih operacija problem rešava minimalno invazivnim metodama, moraju da plate iz svog džepa.

O svim aspektima lečenja hronične venske bolesti, od uzroka nastanka, ispoljavanja, dijagnostike i najsavremenijih metoda lečenja, ali i o tome gde smo u 21. veku sa ovom bolešću, prošle nedelje se razgovaralo na stručnom skupu „Venski simpozijum”, a organizovalo ga je Udruženje za vaskularnu hirurgiju Srbije.

Gost simpozijuma bio je i veliki prijatelj naše zemlje, poznati evropski ekspert prof. dr Atanasios Đanikas, koji je promovisan u gostujućeg profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu. On je, inače, šef Klinike za vaskularnu hirurgiju u Larisi, najstarijem grčkom gradu u kojem je živeo i umro „otac medicine” Hipokrat, kako je naš gost s ponosom istakao.

Dr Đanikas je podsetio da osam od 10 ljudi ima neki problem sa venama, žene u čak 70 odsto slučajeva, ali da samo jedna od četiri osobe zatraži pomoć lekara. Najčešće početne tegobe na koje se žale su osećaj težine u nogama, svrab, otoci, ali kako bolest traje, život im sve više remete noćni grčevi, trnjenje nogu i osećaj nemirnih nogu u večernjim satima. Priča postaje mnogo ozbiljnija kada upravo zbog čestog oticanja na potkolenicama koža počinje da se tanji, oštećuje i puca. Tada nastaju rane koje dugo i teško zarastaju. Profesor Đanikas je ukazao da oštećenja vena mogu biti znatna, a tegobe male, ali i obrnuto: da oštećenja vena ne budu tako velika, a kliničke tegobe veće jer ne reagujemo svi jednako.

U početku obično nema vidljivih spoljnih znakova bolesti, kada neko ima 20 ili 30 godina, ali osobe u četrdesetim već primećuju otoke na nogama, a kako godine odmiču i bolest napreduje, uočavaju se karakteristične mreže vena, ali i zadebljanja koje žene više doživljavaju kao estetski nego zdravstveni problem i odlučuju se za operaciju.

Ljudi koji imaju obolele ili proširene vene svoje tegobe mogu umanjiti fizičkom aktivnošću i elastičnom kompresijom: elastične čarape su „lek” koji pomaže protok krvi kroz vene. Sve predrasude o njima treba zaboraviti, jer one najefikasnije, uz lekove, sprečavaju nastanak težih oblika ove bolesti. Mnoge stvari kod ove bolesti su u našim rukama. Ako ne možemo da utičemo na pol i nasleđe, možemo da se rešimo suvišnih kilograma, fizičke neaktivnosti i pušenja. Hronična venska bolest često se pogoršava u toku trudnoće ili prilikom upotrebe različitih kontraceptivnih tableta o čijem izboru žena treba detaljno da porazgovara sa lekarom.

Pregledi vena ultrazvukom i kolor doplerom kojima se utvrđuje stanje dubokih vena su veoma važni za određivanje dijagnoze i odluku za neku od minimalno invazivnih metoda lečenja: sklerozaciju, endovensku termičku ablaciju laserom ili radiofrekventnom energijom, a u nekim slučajevima i za klasičnu hiruršku intervenciju.

Dr Igor Končar: Hirurg procenjuje korist od operacije

– Bolesti vena su važna oblast rada vaskularnih hirurga, ali i lekara drugih specijalnosti jer skoro 30 posto žena i 20 posto muškaraca boluje od ovih oboljenja. Ranije je ova oblast smatrana perifernom u vaskularnoj hirurgiji, međutim, ona sve više dobija centralno mesto. Tako se Udruženje vaskularnih hirurga Srbije odlučilo za simpozijum posvećen samo venama koje leče multidisciplinarni timovi – navodi dr Igor Končar.

Hirurzi na scenu stupaju kada je potrebno problem rešiti operacijom, ili na manje invazivni način, ali se venama bave i pre toga. Pacijenta treba posavetovati kada bi ipak trebalo pristupiti operaciji.

– Oni najbolje mogu da procene koliko pacijent koristi dobija operacijom i kakvi su rizici intervencije. Nije isto da li se operacija vena predlaže ženi pre ili posle porođaja, ili kada je prisutan rizik koji nosi gojaznost. Često se prvo otklanja takav rizik, pa tek onda se pristupa operaciji – objašnjava naš sagovornik.

Pacijenti, u nedoumici da li da se operišu ili ne, lutaju od lekara do lekara, pitaju se da li da se operišu u privatnoj klinici...

U državnom zdravstvu ove operacije se obično rade u opštim bolnicama ili kliničko-bolničkim centrima jer su klinike tercijarnog nivoa opterećene složenijim operacijama na krvnim sudovima. Hirurško lečenje venskih oboljenja može da se odvija na više načina. Jedna je klasična i najčešća metoda, takozvani striping, koja se primenjuje već 40 godina i koju plaća naš Fond zdravstvenog osiguranja. Njome se postižu odlični rezultati u lečenju, a metoda je za nijansu manje invazivna procedura, a posle intervencije pacijent već sutradan napušta bolnicu.