Светац са магарећом главом

Буљарица – Светац, а глава – магарећа! Да, тако нешто постоји и одмах да кажемо да није у питању неслана шала неког атеисте. Таква представа, која збуњује посетиоце, налази се на иконостасу цркве Светог Николе, једне од три које чине комплекс манастира Градишта у Буљарици, надомак Петровцa на мору. Ово јединствено иконографско решење лика светог Христифора, утиснуто је на престону икону с представом Деизиса. И доста је старо.
– Олтарску преграду, посве необичну, овог прелепог паштровског манастира начинио је, према натпису на једној од престоних икона, Василије Рафаиловић 1795. године – истиче Луција Ђурашковић, историчар уметности из Будве. – Овај зограф, који у потпису себе назива „многогрешни”, један је од иконописаца из чувене бококоторске сликарске школе Рафаиловић-Димитријевић и син је Рафаила Димитријевића, такође зографа. Он и његов брат Ђорђе су наставили традицију породице.

Василије је иконостас цркве Светог Николе радио за време игумана Максима Зановића, а цркви га је даривао Стијепо Марков Греговић, док је приложник крста са распећем на том иконостасу био Ђуро Греговић. Иконостас није уобичајено симетричан, већ поред централних царских двери с представом Благовијести постоје и бочна врата која на супротној страни немају пандан. На њима је икона с представом светог Архангела Михаила који у једној руци држи мач, а у другој бебу у повоју, симбол људске душе. Са стране царских двери, према истим бочним вратима, налази се престона икона с представом Деизиса.

– Ова икона је окружена са дванаест квадратних поља у којима су представљени апостоли – објашњава Луција Ђурашковић. – У доњем делу иконе су ликови (стојеће фигуре) шест светитеља. У истом иконостасном реду је престона икона са ликом светог Николе. Другу зону изнад престоних икона чини фриз апостола са Деизисовом композицијом у средини. И баш на престоној икони с представом Деизиса је ретко решење – светитељски лик светог Христифора са животињском, псеће-магарећом главом. У сакралном сликарству, овакве кинокефалне представе су права реткост. На Западу их нема, док су у наше крајеве доспеле преко Атоса са кога су преузимани иконографски предлошци.

Луција Ђурашковић тврди да је Василије Рафаиловић био теолошки образован и врстан познавалац византијске иконографије. Показао је то избором ретких и необичних сцена и ликова и на овом иконостасу. Поставља се питање зашто је изабрао баш лик светог Христифора с магарећом главом? Знао је, по свој прилици, за легенде о светом мученику Христифору, хришћанском светитељу из другог века. Њих има више, а најпознатија говори о њему као младићу обдареном несвакидашњом лепотом. Као истинском вернику, лепота је почела да му смета: није се могао одбранити од света, посебно девојака, па је молио Господа да му наружи лице. И молба му је услишена: глава му је добила псеће-магарећи изглед.

– У иконографском представљању светог Христифора постоје два начина. Чешће се приказује са ликом као и други светитељи, а веома ретко са животињском главом. Сличне представе овог светитеља се налазе у црквици манастира Светог Никита у Доњем Кормињану и у капели Хиландара.

Представа у буљаричком манастиру је ипак јединствена, а о њој се мало зна. Монаси упознају туристе с реткостима, али и укупним богатством манастира који је подигнут на остацима античких грађевина 1116. године. Манастир Градиште се први пут помиње 1305. у повељи краља Милутина. Био је више пута нападан, а најсуровије је осетио одмазду Махмут-паше Бушатлије 1785, када је турски силник напао Паштровиће. У Другом светском рату опљачкали су га и запалили Италијани. Тешко је страдао у разорном земљотресу 1979. и тада су оштећене и фреске које су успешно конзервирали мајстори рестауратори из Цетиња и других места бивше Југославије. Само три дана пре потреса, иконостас из цркве Светог Николе, на коме је и светац Христифор, однет је на конзервацију. Да се то није догодило, црквени кров који је пао уништио би јединствени иконостас.