Лако до индекса и са слабијим оценама

Прошле године и у Новом Саду најпопуларнији су били Медицински факултет и Академија уметности, док је Грађевински факултет у Суботици у исто време попунио само 29 одсто предвиђених места. Више него скроман резултат забележио је и Педагошки факултет (45 одсто), али и Економски (60 одсто) и Правни (61,5 одсто), с тим што су и на овим факултетима углавном непопуњене квоте самофинансирајућих студената.

Тренд избегавања самофинансирајућег статуса забележен је и на нишком Правном и Економском факултету, као могућа најава пада интересовања за ове високошколске установе с традиционално највећим бројем академаца. Пад интересовања у Нишу је забележен и на Факултету заштите на раду, па је у овом граду, као и у Крагујевцу и Новом Саду, у другом уписном року на факултетима било неколико стотина слободних буџетских места.

Чиме се објашњава ова поларизација факултета на веома популарне и мање популарне? Да ли је реч о тренутној моди међу младима или се иза ових разликовања крије дугорочна криза појединих привредних грана? Дилема је, с друге стране, и то да ли је повећано интересовање за неке факултете само тренутно и да ли установе које неколико година не успевају да попуне пописне квоте треба битно да смање број уписаних. Новосађани су то урадили с квотама самофинансирајућих на Правном и Економском факултету (по стотину мање), али тако нису поступили и на поменутом суботичком Грађевинском факултету: иако је прошле године уписано само 38 буџетских студената и један (!) самофинансирајући, на овом факултету су и за овогодишњи упис предвидели исте квоте као и лане 110 за буџет и 24 самофинансирајућих. Др Огњен Габрић, продекан за наставу на овом факултету, каже да су разочарани резултатима прошлогодишњег уписа, али да су у међувремену успоставили блиску сарадњу са суботичком средњом грађевинском школом. Њихове ђаке за средњошколска такмичења подучавају факултетски асистенти и већ је приметно повећано интересовање полазника ове школе за факултет. Габрић примећује и да коначну одлуку о уписним квотама доносе надлежни државни органи. Грађевински у Суботици је прошле године акредитовао и нови студијски програм геодезију, па се на овом факултету ипак надају бољем одзиву свршених средњошколаца.

Мада је тренд пада интересовања за грађевинску струку свеприсутан, што показују и резултати уписа на београдском, краљевачком и нишком факултету.

С друге стране не јењава занимање рецимо за Факултет политичких наука, ФОН или Факултет безбедности, као и за Медицински.

Професора Марка Симендића, једног од продекана на ФПН-у, питамо како објашњава ову разлику у интересовањима, а он каже да је пораст броја кандидата за упис на информатичке смерове резултат технолошких промена и нових потреба тржишта рада. Што се ФПН-а тиче, регистрован је пораст интересовања за смер социјална политика и социјални рад, што се објашњава мањком запослених у установама социјалне заштите. Традиционално је велико интересовање и за смер међународних студија. Најбољим свршеним студентима са овог смера отвара се могућност рада у Министарству спољних послова, као што и студенти новинарства могу да раде у многобројним медијима. А то што број уписаних бруцоша годинама стагнира делимично је резултат чињенице да у Србији стагнира, па и смањује се и укупан број средњошколаца, примећује Симендић.

На питање како она види данашња веома различита интересовања будућих бруцоша за поједине факултете, др Марија Богдановић, професор емеритус Филозофског факултета и бивша ректорка Универзитета у Београду, каже да се уочава смањено интересовање за факултете на којима се стиче опште образовање јер то данас као да никоме не треба.

– Погледајмо само какав се говор користи и у свакодневној комуникацији и на јавној сцени. Опште образовање мало кога интересује, а језик је потпуно искривљен. Кога данас интересује књижевност? С друге стране, повећано је занимање за ,,практичне ствари”, јер сви наводно треба да научимо одмах да радимо апсолутно практично, у стилу садашњег недефинисаног дуалног образовања.

Богдановићева каже да се студира оно што ће брзо донети запослење и доста новца. Сада је информатичко образовање врло неопходно, али деца се већ од малих ногу тиме баве, а не терају их да читају лектиру него скраћене верзије. Практицизам је сада врхунска вредност, без потребе да се буде широк у сваком погледу. Све је сад и на друштвеним факултетима сведено на некакве курсеве, читаве научне дисциплине су на то сведене и на тој основи данас се разликују популарни и непопуларни факултети – каже професорка Богдановић.