Lako do indeksa i sa slabijim ocenama

Prošle godine i u Novom Sadu najpopularniji su bili Medicinski fakultet i Akademija umetnosti, dok je Građevinski fakultet u Subotici u isto vreme popunio samo 29 odsto predviđenih mesta. Više nego skroman rezultat zabeležio je i Pedagoški fakultet (45 odsto), ali i Ekonomski (60 odsto) i Pravni (61,5 odsto), s tim što su i na ovim fakultetima uglavnom nepopunjene kvote samofinansirajućih studenata.

Trend izbegavanja samofinansirajućeg statusa zabeležen je i na niškom Pravnom i Ekonomskom fakultetu, kao moguća najava pada interesovanja za ove visokoškolske ustanove s tradicionalno najvećim brojem akademaca. Pad interesovanja u Nišu je zabeležen i na Fakultetu zaštite na radu, pa je u ovom gradu, kao i u Kragujevcu i Novom Sadu, u drugom upisnom roku na fakultetima bilo nekoliko stotina slobodnih budžetskih mesta.

Čime se objašnjava ova polarizacija fakulteta na veoma popularne i manje popularne? Da li je reč o trenutnoj modi među mladima ili se iza ovih razlikovanja krije dugoročna kriza pojedinih privrednih grana? Dilema je, s druge strane, i to da li je povećano interesovanje za neke fakultete samo trenutno i da li ustanove koje nekoliko godina ne uspevaju da popune popisne kvote treba bitno da smanje broj upisanih. Novosađani su to uradili s kvotama samofinansirajućih na Pravnom i Ekonomskom fakultetu (po stotinu manje), ali tako nisu postupili i na pomenutom subotičkom Građevinskom fakultetu: iako je prošle godine upisano samo 38 budžetskih studenata i jedan (!) samofinansirajući, na ovom fakultetu su i za ovogodišnji upis predvideli iste kvote kao i lane 110 za budžet i 24 samofinansirajućih. Dr Ognjen Gabrić, prodekan za nastavu na ovom fakultetu, kaže da su razočarani rezultatima prošlogodišnjeg upisa, ali da su u međuvremenu uspostavili blisku saradnju sa subotičkom srednjom građevinskom školom. Njihove đake za srednjoškolska takmičenja podučavaju fakultetski asistenti i već je primetno povećano interesovanje polaznika ove škole za fakultet. Gabrić primećuje i da konačnu odluku o upisnim kvotama donose nadležni državni organi. Građevinski u Subotici je prošle godine akreditovao i novi studijski program geodeziju, pa se na ovom fakultetu ipak nadaju boljem odzivu svršenih srednjoškolaca.

Mada je trend pada interesovanja za građevinsku struku sveprisutan, što pokazuju i rezultati upisa na beogradskom, kraljevačkom i niškom fakultetu.

S druge strane ne jenjava zanimanje recimo za Fakultet političkih nauka, FON ili Fakultet bezbednosti, kao i za Medicinski.

Profesora Marka Simendića, jednog od prodekana na FPN-u, pitamo kako objašnjava ovu razliku u interesovanjima, a on kaže da je porast broja kandidata za upis na informatičke smerove rezultat tehnoloških promena i novih potreba tržišta rada. Što se FPN-a tiče, registrovan je porast interesovanja za smer socijalna politika i socijalni rad, što se objašnjava manjkom zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite. Tradicionalno je veliko interesovanje i za smer međunarodnih studija. Najboljim svršenim studentima sa ovog smera otvara se mogućnost rada u Ministarstvu spoljnih poslova, kao što i studenti novinarstva mogu da rade u mnogobrojnim medijima. A to što broj upisanih brucoša godinama stagnira delimično je rezultat činjenice da u Srbiji stagnira, pa i smanjuje se i ukupan broj srednjoškolaca, primećuje Simendić.

Na pitanje kako ona vidi današnja veoma različita interesovanja budućih brucoša za pojedine fakultete, dr Marija Bogdanović, profesor emeritus Filozofskog fakulteta i bivša rektorka Univerziteta u Beogradu, kaže da se uočava smanjeno interesovanje za fakultete na kojima se stiče opšte obrazovanje jer to danas kao da nikome ne treba.

– Pogledajmo samo kakav se govor koristi i u svakodnevnoj komunikaciji i na javnoj sceni. Opšte obrazovanje malo koga interesuje, a jezik je potpuno iskrivljen. Koga danas interesuje književnost? S druge strane, povećano je zanimanje za ,,praktične stvari”, jer svi navodno treba da naučimo odmah da radimo apsolutno praktično, u stilu sadašnjeg nedefinisanog dualnog obrazovanja.

Bogdanovićeva kaže da se studira ono što će brzo doneti zaposlenje i dosta novca. Sada je informatičko obrazovanje vrlo neophodno, ali deca se već od malih nogu time bave, a ne teraju ih da čitaju lektiru nego skraćene verzije. Prakticizam je sada vrhunska vrednost, bez potrebe da se bude širok u svakom pogledu. Sve je sad i na društvenim fakultetima svedeno na nekakve kurseve, čitave naučne discipline su na to svedene i na toj osnovi danas se razlikuju popularni i nepopularni fakulteti – kaže profesorka Bogdanović.