Мадуру лака победа и тежак мандат
Тријумфом на биралиштима, наследник Уга Чавеса осигурао је нови шестогодишњи мандат, али и још снажнији међународни притисак и могуће нове санкције, при чему су Запад и поједине латиноамеричке државе управо одржане изборе у Венецуели назвале увредом за демократију.
Са освојених скоро 68 одсто гласова, Николас Мадуро (55) остаје на челу државе и поред тога што су његова једина два противкандидата одбила да признају резултате прекјучерашњих избора. У говору пред подржаваоцима, социјалистички шеф државе је истакао да је он народни председник и да је његов победа уједно и победа над империјализмом. „Револуција остаје”, ускликнуо је некадашњи возач аутобуса, синдикални вођа и Чавесова десна рука, преноси сајт телевизије „Телесур”.
За разлику од прошлог пута кад је излазност била 80 одсто, она је сада износила 46 одсто.
У високој апстиненцији види се негодовање бирача због хиперинфлације, глади, несташице храна и лекова и криминала, као и због начина на који су организовани избори. Влада је најјачим опозиционарима забранила да се кандидују, други су ухапшени, а трећи су одбили да се појаве, тврдећи да је гласање намештено. Другопласирани Хенри Фалкон, који је раније био део левичарске владе али се растао од Мадура, тврди да су избори били нерегуларни па сматра да нису ни одржани, пренео је венецуелански дневник „Насионал”. Фалкон напомиње да је влада у недељу у близини гласачких места организовала регистрацију за пружање социјалне помоћи, чиме је, како он тврди, поткупљивала сиромашне бираче.
Мадуро наставља да влада земљом у великим проблемима. Ово је пета година како су у рецесији, честе су рестрикције воде и струје, а опозиција тврди да је инфлација 14.000 одсто и да је више од милион грађана потражило спас у суседним државама. Иако Венецуела има највеће резерве нафте а буџет јој зависи од извоза енергената, драматично је умањила производњу црног злата. На руку јој не иде ни пад цене нафте на 70 долара по барелу због чега је све теже финансирати социјалне програме започете кад је барел вредео сто долара. Како јавља „Блумберг”, латиноамеричка земља није у стању да измири дугове , при чему поједини кредитори захтевају удео у венецуеланским државним нафтним компанијама.
Неколицина владиних званичника су под америчким и европским санкцијама, али после Мадуровог реизбора треба очекивати далеко драстичније казнене мере. И Вашингтон и Брисел су оценили да гласање није било легитимно. Шеф Беле куће Доналд Трамп раније је казао да власти у Каракасу гуше политичке слободе и људска права, због чега није искључивао ни војну интервенцију, а сада размишља да забрани увоз венецуеланске нафте. Иако је Мадуро тек победио на изборима, САД га позивају да сиђе с власти. „Такозвани избори у Венецуели су увреда за демократију. Време је да Мадуро оде”, саопштила је америчка мисија у УН. Надовезао се и потпредседник САД Мајк Пенс: „Намештени избори ништа не мењају, потребно је да народ преузме власт у држави која има толико тога да понуди.” Уследила је и реакција републиканског сенатора са Флориде Марка Рубија, пореклом са Кубе: „Диктатор Николас Мадуро не може никог да завара. Свет је видео фарсу и подржава Венецуеланце у борби за повратак демократије.”
Оштар амерички став одражава и мишљење конзервативних влада региона. Организација северноамеричких и јужноамеричких влада за притисак на Каракас, Група Лима, саопштила је јуче да не признаје резултате избора. То значи да за Аргентину, Бразил, Канаду, Чиле, Колумбију, Костарику, Гватемалу, Гијану, Хондурас, Мексико, Панаму, Парагвај, Перу и Санта Лусију Мадуро није легитимни представник Венецуеле. Ипак, председнику су честитале левичарске владе Кубе и Ел Салвадора, а и Русија и Кина остају његови савезници. За Москву се тврдило да је Мадуру бацила појас за спасавање кад је прошле јесени пристала да се враћање венецуеланског дуга доспелог за наплату, већег од три милијарде долара, одложи за још десет година.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
