Румунска премијерка оптужена за велеиздају

Виорика Данчила је то одбила. Изнервиран, Јоханис је дао непримерену изјаву да су током премијеркине посете Израелу „склапане тајне нагодбе са Јеврејима”.

Крајем прошле недеље ову злокобну председникову изјаву лидер главне опозиционе Национално-либералне странке (ПНЛ), блиске председнику Јоханису, Лудовик Орбан је преточио у пријаву Државном тужилаштву, тражећи да се покрене кривична истрага против премијерке Данчиле због „велеиздаје, откривања државних тајни, шуровања са страним (израелским) агентима, узурпирања дужности, наношења штете суверенитету земље, привреди и националној безбедности”.

Ова оптужба изазвала је читаву лавину опречних оцена и довела је до усијања политичких прилика у земљи.

Једни тврде да је оптужба за велеиздају „права глупост”, док други мисле да ће она изазвати несагледиво лоше последице. Најдаље је отишао лидер владајуће социјалдемократске странке (ПСД) Ливију Драгнеа, који је изјавио да је ствар озбиљна и да се ради о „институционалном антисемитизму”.

Ова Драгнеова оцена изазвала је праву панику код његових политичких опонената, јер се зна да се бачена љага због наводног антисемитизма тешко спира. Неки упозоравају на то да се у ствари ради о „опасном румунском рецидиву”. Мисли се на време пред Други светски рат када је у тада фашистичкој Румунији поглавар државе маршал Јон Антонеску доносио антисемитске законе и прогонио Јевреје нарочито у Бесарабији, која се налазила под румунском управом. Тадашњи погроми над Јеврејима нису никада заборављани. Румунске власти нису никада признавале своју кривицу. Све је то деценијама бацало сенку на Румунију. Од те сенке Румуни хоће да побегну.

Без претеривања може се рећи да су најновија збивања изазвала полемику без преседана у савременој европској Румунији. У њеној сржи се налази питање које Румуни сами себи постављају: с киме смо ми на светској арени. Ако је „велеиздаја” то што се „шурује” са Израелом, а он је „најближи савезник САД”, значи да је Букурешт против Вашингтона. То овде нико не допушта, али тако испада. Ту и тамо се протура мишљење да је председник Клаус Јоханис румунски Немац и да је природно да буде на страни Берлина у великој светској најблаже речено полемици, која је све жешћа.

Речју, обични Румуни су данас збуњени, забринути и несигурни.

Међутим, коментатори и политички аналитичари се баве питањем: чему треба да послужи овај „велеиздајнички” скандал без преседана у новој румунској историји. Готово сви се слажу да се ради о покушају обарања владе премијерке Данчиле и довођења у палату „Викторија” новог премијера који ће се слагати с председником Јоханисом. Технички то се овако наводно замишља: сходно Уставу, ако се против премијера покрене кривични поступак, њега председник може да суспендује са дужности на 45 дана. Уколико се за то време кривични поступак не реши (што је највероватније због пословичне спорости овдашњих судских органа), онда премијер аутоматски губи право на премијерску дужност.

Дакле, све ће зависити од одлуке државног тужиоца. Да ли ће он пристати или не да прихвати пријаву коју је поднео Лудовик Орбан, лидер опозиције, и да покрене кривичну истрагу. Спекулише се да ће на ту одлуку утицати и спољни фактор.